U malom stanu skrivenom od gradske gužve, Nišlijka Slađana Marković svojim spretnim rukama stvara čaroliju od vune. Njena strast je pletenje igračaka kojim oživljava svet dečije mašte i uveseljava im detinjstvo.
Ljubav prema pletenju otkrila je pre nekoliko godina i od tada je posvetila svoje vreme najpre učenju, a onda i stvaranju neverovatnih igračaka.
- Sve je počelo kada sam bila u drugom stanju. U prodavnici igračaka sam videla jednu koja je bila pletena, ali to je bio mašinski rad. S obzirom na to da sam znala odranije da heklam, znala sam i osnove heklanja. Pomislila sam da bih ovo i ja mogla, pa čak i bolje - započinje Slađana.
Prema njenim rečima, istog dana je počela da pretražuje na internetu kako se tačno radi i koji materijal je potreban. Sutradan je kupila sve od potrebnog materijala i tako je krenula sa heklanjem.
- To je amigo rumi tehnika i potiče od japanske reči, koja u prevodu znači punjena heklana igračka. Ovo heklanje nije klasično, već spiralno. Nije kao kada se hekla džemper, kapa ili neki drugi odevni predmet, već se ovo radi spiralnim niskim stubićima, kako bi rad bio gust i kako se ne bi videlo punjenje unutra - objašnjava Nišlijka.
Igračke su punjene antialergijskim materijalom i potpuno su bezbedne za decu.
- Postoji poseban materijal baš za igračke, a to je pamuk. Ako radim pamučne igračke, onda koristim 100 odsto pamuk ili ovu plišanu vunicu, koja je sada popularnija od pamuka, zato što su nekima lepše i mekše takve igračke, a budu i veće. Ali, napomenula bih da su pamučne igračke mnogo kvalitetnije od plišanih - nastavlja Slađana.
Njen rad je raznovrstan, od šarenih plišanih medvedića i zeka do živopisnih lutaka sa karakterom i svaka igračka ima svoju priču.
- Za devojčice su sada zeke najpopularnije, a za dečake su lavići, ali dosta su tražene i igračke po uzoru na junake iz crtaća. Recimo, Stič je prošle godine bio jako popularan, a evo i sada imam već tri-četiri poručena ista - kaže Nišlijka.
Bez obzira na to što je Slađana završila Ekonomski fakultet, njeno radno iskustvo na različitim pozicijama dovelo ju je do toga da shvati da želi da postane ''sama svoj gazda''.
- Više mi je odgovaralo ovo da sama zarađujem koliko želim i da radim kada ja hoću, nego da mi drugi određuju radno vreme i da radim po nečijim pravilima, kada već mogu po svojim - ističe Slađana.
Ona svoje znanje i veštine deli sa zainteresovanim ženama. Organizuje radionice kroz koje ih podstiče da otkriju čaroliju pletenja. U tome je nesebična, jer kaže da ima posla za sve.
- To je jedina tehnika za koju ne postoji mašina i koja zahteva stopostotni ručni rad, a svaka ruka radi drugačije. Iako im ja dam šemu za rad, ta igračka neće biti identična mojoj. Nekome će se dopasti njen rad, nekome moj i zato kažem da ima mesta za sve - zaključuje Slađana Marković.
kurir.rs/TikTok
NE PROPUSTITE
