Otkupna cena malina sada iznosi nešto više od 200 dinara. Podsetimo, prošle godine za kilogram maline otkupljivači su davali 500 dinara, a na rafovima prodavnica kilogram ovog voća dostiže i neverovatnih 2000 dinara.
Ovaj jaz mnogi objašnjavaju nerealno velikim maržama trgovaca, a parče kolača zarade sve je manje kako se približava malinarima.
Kakav je stav proizvođača malina zbog ovako velike razlike u ceni otkupa i krajnoj ceni maline, za Kurir televiziju rekao je Nemanja Jovanović iz Kosjerića.
- Situacija je jako teška, promenila se cena, koja je drastično niža u odnosu na prošlu godinu, mada navikli smo na oscijalcije cena. Međutim, sada je jaz baš velik na osnovu troškova koji su ostali isti ili su poskupeli. Naravno da se iznenadim kada vidim cene u marketima, svi znaju kolika je otkupna cena ,a u nekim mestima je čak i ispod 200 dinara. O tome ne mogu da mislim ništa dobro. Neko se dosta ugrađuje u tu cenu, nije prijatno kada znate da neko zarađuje preko vaših leđa - započeo je Jovanović, pa nastavio:
- Radimo tokom cele godine, a u pola berbe cena je svega 2 eura i nema naznaka da će porasti. Samo razmišljate ko zarađuje preko vas i koliko ruku malina prođe pre nego što dođe u ruke samih potrošača. Potrošačima je cena 2.000, a zapravo je ona znatno niža.
Potom je razotkrio da li postoje drugi načini za zaradu, s obzirom na jako nisku maržu:
- Za plasiranje proizvoda morate da imate neku veću količinu kako bi imali privatne kupce. Godinama unazad radimo sa jednom kompanijom i zaista imamo odličnu saradnju. Dakle, nije problem direktno sa otkupljivačima, problem je tržišna cena. To je generalno problem u regionu, a problem je što se uvozi malina po znatno nižoj ceni i onda se obara i kod nas, dosta proizvođača nije ni otpočelo berbu jer nemaju računa za to.
Upravo smo saznali šta su problemi malinara i zašto oni ne mogu brzo da svoje proizvode preusmere na drugačiji vid prodaje.
Zbog ovakve situacije, koja nažalost nije bolja i kada su u pitanju druge poljoprivredne kulture, mnoge proizvođače naterala je da pokušaju da izbegnu otkupljivače i da svoje proizvode ponude preko različitih inernet stranica, da se sami oglašavaju.
Neki od njih otišli su i korak dalje i mušterijama proizvode donose bukvalno na vrata. Kažu, to im se najviše isplati.
Povodom obrazloženja alternativnih rešenja, gost "Pulsa Srbije" je Pavle Đorđević, koji u okolini Valjeva na imanju Organela gaji organsko voće i povrće.
Đorđević je rekao da je teško da obavljate sami sva zaduženja, pa je rekao kako izgleda organizacija njegovog tima:
- Sam put do krajnjeg kupca jeste najbolje rešenje jer ne postoji posrednik u prodaji, odnosno neko ko bi preprodao vaš proizvod, a samim tim doveo i do povećanja cene. Međutim, takav put je i te kako zahtevan i dugačak. Farma u tom slučaju mora biti i firma. Ako imate takav koncept proizvodnje, vi morate da budete i proizvođač, vozač, ekonomista, dakle sva zaduženja morate da pokrijete. Mi smo, ali kao tim, krenuli sa takvim načinom prodaje, organizacija je takva da ujutru beremo, kako bi popodne mogli da dostavljamo na adrese potrošača.
Potom se otkrio da li je to isplativo i koliko su ljudi svesni da dobijaju nešto drugačije.
- Ne nudimo samo povoljniju cenu, već i bolji kvalitet. O kvalitetu ne moram da pričam, tek uberemo i odatle ide direktno u ruke potrošača. Mi smo krenuli 2017. godine, prvo smo smatrali da ćemo mnogo raditi na objašnjavanju šta radimo i kako, ali naišli smo na ljude koji su bili izuzetno svesni. Ide nam u prilog to što su cene neorganskih proizvoda drastično porasle. U jednom trenutku je naša cena za organske proizvode bila čak i manja, a razlog je jer su razni preparati i veštačka đubriva, koje ne koristimo, naglo poskupeli, pa je samim tim i taj neorganski proizvod poskupeo - rekao je Đorđević, pa je nastavio priču o upoređivanju cena proizvoda:
- Mi smo zadržali iste cene još od pretprošle godine. Međutim, ova godina je dosta specifična, a prvi razlog je dosta dana u kontinuitetu sa dosta kiše. Nikada nismo imali toliko problema u proizvodnji, biljke neće da rastu ili istrule. Sreli smo se sa nekim stvarima koje dosad nismo videli na njivi. Imamo i plastenik, pa nas je to donekle spasilo, a udruživanje nas najviše izvuklo iz situacije. To znači da je neko drugi imao uspešne plodove, pa mi kada krenemo sa sela samo pokupimo od drugih, organskih farmi pojedine proizvode.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
