Planule sadnice u Čačku, Srbi masovno sade stare sorte: Ovi plodovi daju najbolju rakiju, a jedna šljiva je neprikosnovena

Jesen je idealno vreme za podizanje novih voćnjaka, a u Institutu za voćarstvo u Čačku u toku su pripreme za novu sezonu sadnje. Među najtraženijim sadnicama i dalje prednjači šljiva, dok se poslednjih godina sve više pažnje posvećuje i starim, autohtonim sortama.

- Upravo je sada idealno vreme za sadnju voćaka. Zemljište je veoma dobro, ima dobru količinu vlage, bilo je padavina, tako da su parcele jako dobro pripremljene. Kada govorimo o sadnicama koje se najviše traže, tradicionalno kod nas u Srbiji i u Čačku to je šljiva, naša nacionalna voćna vrsta. A kada govorimo o sortama, to je pre svega čačanska rodna, zatim slede čačanska lepotica, stenlej i nada. To su sorte koje su najtraženije među našim kupcima, koje se najviše sade i svake godine se traži sadnica više. Pre svega, tražena je sorta čačanska rodna - kaže za RINU dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Ponovo raste interesovanje za kajsiju i dunju

Interesovanje za pojedine voćne vrste menja se iz godine u godinu, a na izbor utiču i vremenske prilike, prinosi i mogućnost plasmana plodova. Nakon oštećenja izazvanih poznim prolećnim mrazevima prethodnih godina, ponovo raste interesovanje za kajsiju, dok je dunja takođe među traženijim vrstama.

- Ove godine voće je jako dobro rodilo, tako da se, i pored tih oštećenja od poznih prolećnih mrazeva prethodnih godina, ponovo javlja interesovanje za kajsijom, koja je ove godine jako dobro prošla. Zatim tu je dunja, koja retko kada izmrzava. Tu su i ostale voćne vrste. Što se tiče breskve, ona je nešto u stagnaciji. Jabuka je takođe u stagnaciji poslednjih godina. Kod kruške imamo povećano interesovanje za sortu viljamovku, koja pre svega ide za proizvodnju rakije - objašnjava direktor Instituta.

Kako dodaje, proizvođači sve češće biraju vrste koje mogu da plasiraju kao sveže voće ili da ih prerade, naročito u rakiju, što im pruža dodatnu mogućnost zarade i u godinama kada su cene nepovoljne ili je rod slabiji.

Budimka, kožara i crvena ranka sve traženije

Posebnu pažnju privlače stare, autohtone sorte. Sve je veće interesovanje za budimku i kožaru, kao i za autohtone sorte šljive, među kojima je i crvena ranka.

- Poraslo je interesovanje kupaca sadnog materijala za budimkom, za kožarom, za autohtonim sortama šljive. Jabuka je pre svega za potrošnju u svežem stanju, a kada govorimo o šljivama, tu su takođe crvena ranka i neke druge autohtone sorte kojih na tržištu u Srbiji ima vrlo malo ovih godina. Pre svega, proizvodnja sadnog materijala dosta je komplikovana, ali je poraslo interesovanje i za ovim sortama, pre svega za proizvodnju rakije - navodi Jevremović.

Šta kada se novi voćnjak sadi na mestu starog?

Kada je reč o podizanju novog voćnjaka na mestu starog zasada, stručnjaci preporučuju da se zemljište, ukoliko je moguće, odmori nekoliko godina i da se u međuvremenu gaje druge kulture.

Na taj način smanjuje se prisustvo pojedinih patogena i štetočina. Ipak, u praksi je moguća i ponovna sadnja voća na istoj parceli, uz odgovarajuću pripremu zemljišta i, po mogućnosti, promenu voćne vrste.

- Najbolje je da se to zemljište odmori par godina, da se tu gaje neke druge kulture, a ne voće, da bi se zemlja očistila od patogena i štetočina koji su tu prisutni. Međutim, i u nekim uslovima naši voćari žele ponovo da posade neku voćnu vrstu, tako da se vraćaju na iste parcele i u praksi se pokazalo da to nije loša solucija. Kada žele da što pre dođu do novog zasada, mogu to da urade i da posade neku novu voćnu vrstu. U svakom slučaju, savetujemo da se vrši zamena parcela i da se zemljište dobro odmori nekoliko godina pre sadnje novog voćnjaka - ističe Jevremović.

Stare sorte zahtevaju manje prskanja, ali ne i bez zaštite

Autohtone sorte mogu zahtevati manje hemijskih tretmana od nekih savremenih sorti, ali to ne znači da im zaštita u potpunosti nije potrebna. Kako objašnjava sagovornik, tehnologija gajenja mora se prilagoditi konkretnoj voćnoj vrsti, a posebnu pažnju treba obratiti na štetočine.

- Uglavnom ne mislim da te sorte ne traže zaštitu. One traže zaštitu, ali u jako ograničenom obimu i jako, jako malo tretmana. Pomenuli smo kožaru i budimku, recimo sorte jabuke koje mogu bez prskanja. Njih neće u velikoj meri napasti bolesti, ali su insekti problem. Ukoliko se bar jednom ne tretiraju u nekom periodu cvetanja ili nakon cvetanja, veliki broj plodova će opasti upravo zbog jabukinog smotavca. Tako da se tehnologija gajenja mora prilagoditi samoj voćnoj vrsti, ali generalno, kada govorimo o tim starim sortama, one mogu da prođu sa jako malim brojem prskanja - zaključuje Jevremović.

Jesenja sadnja voća prilika je da voćari obnove postojeće zasade ili započnu novu proizvodnju, ali uspeh ne zavisi samo od izbora sadnice. Kvalitetan sadni materijal, dobro pripremljeno zemljište i sorta prilagođena lokalnim uslovima prvi su koraci ka zdravom voćnjaku i budućem rodu.

(Kurir.rs/RINA)