Mislili ste da raste samo u toplim krajevima? Evo kako da uspešno uzgajate kikiriki u Srbiji i šta je ključno za bogat rod

Iako se najčešće vezuje za tople krajeve, kikiriki može da se uzgaja i u Srbiji. Ipak, za uspešnu proizvodnju potrebno je obezbediti odgovarajuće uslove i obratiti pažnju na nekoliko važnih stvari.

Kikiriki je biljka koja voli toplotu i veoma je osetljiva na mraz. Za njegov razvoj neophodna je duga i topla sezona, a različitim tipovima kikirikija uglavnom je potrebno između 120 i 150 dana da dostignu zrelost. Postoje, međutim, i ranije sorte kojima je potrebno manje vremena.

Kada se sadi kikiriki?

Kod sadnje kikirikija najvažnije je da se sa setvom ne počne prerano.

Seme bi trebalo staviti u zemlju tek kada prođe opasnost od mraza i kada se zemljište dovoljno zagreje. Za klijanje je potrebna temperatura zemljišta od najmanje oko 18 stepeni Celzijusa. U intenzivnoj proizvodnji kao povoljan uslov često se navodi prosečna temperatura zemljišta od oko 20 stepeni, izmerena na dubini od približno 10 centimetara i održavana nekoliko dana uzastopno.

Zbog toga termin sadnje u Srbiji treba određivati u skladu sa lokalnim uslovima i vremenskim prilikama, a ne samo prema datumu u kalendaru.

Ukoliko se seme posadi u hladno i vlažno zemljište, njegovo klijanje može biti sporije, dok nicanje biljaka može biti slabije.

Kakvo zemljište odgovara kikirikiju?

Za uspešan uzgoj kikirikija izbor zemljišta je jedna od najvažnijih stvari na koje treba obratiti pažnju.

Najviše mu odgovaraju rastresita, lagana i dobro drenirana zemljišta, posebno peskovita ili peskovito-ilovasta. Teška glinovita zemljišta nisu dobar izbor, jer u njima mahune teže nastaju, a kasnije ih je teže izvaditi iz zemlje bez oštećenja i gubitaka.

Kikiriki najbolje raste na zemljištu približno neutralne do blago kisele reakcije. Clemson Extension navodi da mu odgovara pH vrednost između 5,8 i 6,2.

Pre sadnje zemljište treba dobro usitniti i pripremiti tako da bude dovoljno rastresito. Kamenje, velike grudve i zbijeni slojevi zemlje mogu otežati formiranje i kasnije vađenje mahuna.

Kako se sadi kikiriki?

Kikiriki se uzgaja iz semena. Za sadnju mogu da se koriste i neoluštene mahune, ali je potrebno pažljivo izvaditi seme kako se njegova pokožica ne bi oštetila.

U baštenskim uslovima seme se uglavnom postavlja na dubinu od oko pet centimetara. Razmak između biljaka može biti oko 15 do 20 centimetara, dok razmak između redova treba da bude veći. Tačna dubina sadnje zavisi i od vrste zemljišta, pa se na lakšim zemljištima seme može postaviti nešto dublje.

Tokom klijanja potrebno je dovoljno vlage, ali zemlja ne sme biti natopljena vodom.

Ako su uslovi povoljni, prvi izdanci mogu se pojaviti približno pet do deset dana nakon sadnje.

Kikiriki formira plodove ispod zemlje

Kada biljka počne da cveta, događa se proces koji mnogima nije poznat.

Žuti cvetovi rastu iznad površine zemlje. Posle oprašivanja iz njihovog dela nastaje struktura poznata kao "peg", koja se savija ka zemlji i prodire u nju. Na njenom kraju potom počinje da se razvija mahuna u kojoj se formira kikiriki.

Zbog ovakvog načina razvoja, zemljište mora da ostane dovoljno rastresito kako bi ova struktura mogla nesmetano da prodre u njega. Ako se na površini formira tvrd i zbijen sloj, razvoj mahuna može biti otežan.

Cvetanje uglavnom počinje nekoliko nedelja nakon sadnje, najčešće između 25. i 40. dana, u zavisnosti od sorte i uslova.

Koliko vode je potrebno kikirikiju?

Voda ima naročito važnu ulogu u periodu kada se formiraju mahune.

Prema podacima Univerziteta Florida, posebno važan period za obezbeđivanje dovoljne količine vlage je približno od 60. do 110. dana nakon sadnje. Tada se mahune formiraju i razvijaju, a pred berbu dolazi i do njihovog nalivanja.

To ipak ne znači da biljku treba neprestano zalivati. Prekomerna količina vode, kao i zadržavanje vode u zemljištu, mogu povećati mogućnost pojave bolesti.

Cilj je održavati umerenu i ujednačenu vlažnost zemljišta, naročito u periodu formiranja mahuna.

Da li je kikirikiju potrebno mnogo đubriva?

Velike količine đubriva ne bi trebalo dodavati bez prethodne procene potreba zemljišta.

Kikiriki pripada mahunarkama i ima sposobnost da vezuje atmosferski azot uz pomoć bakterija koje žive u kvržicama na njegovom korenu. Zbog toga može efikasno da koristi postojeću plodnost zemljišta, ali stvarne potrebe za hranljivim materijama zavise od konkretne parcele.

Najbolji način da se utvrdi šta je potrebno dodati jeste analiza zemljišta pre sadnje. Na osnovu rezultata analize može se odrediti odgovarajuća prihrana. Posebnu pažnju treba obratiti na kalcijum, pošto kikiriki ima izraženu potrebu za ovim elementom tokom razvoja mahuna.

Kada se kikiriki vadi iz zemlje?

Kod berbe treba biti posebno pažljiv.

Za razliku od mnogih drugih biljaka, kikiriki se ne bere tako što se plodovi skidaju sa biljke. Cela biljka se vadi iz zemljišta, pošto se mahune nalaze ispod njegove površine.

Kod brojnih sorti namenjenih proizvodnji suvog kikirikija od sadnje do berbe prođe približno 130 do 150 dana. Ipak, taj period zavisi od sorte i vremenskih uslova.

Jedan od znakova da se berba približava jeste žućenje listova. Ipak, samo na osnovu izgleda biljke ne treba donositi konačnu odluku. Pouzdanije je izvaditi nekoliko biljaka i pregledati njihove mahune kako bi se utvrdilo koliko su zrele.

Posle vađenja sledi još jedan važan posao

Kikiriki nakon vađenja ne treba odmah spakovati u vreće.

Izvađene biljke potrebno je ostaviti da se dobro osuše i prosuše u toplom i suvom prostoru koji ima dobru ventilaciju. Iowa State Extension navodi da se biljke mogu sušiti približno jednu do dve nedelje. Nakon toga mahune se odvajaju, a zatim se dodatno suše pre skladištenja.

Ovaj korak je veoma važan, jer nepravilno sušenje i čuvanje mogu dovesti do pojave plesni i problema sa kvalitetom proizvoda.

Može li kikiriki uspešno da se uzgaja u Srbiji?

Može, ali rezultati neće biti isti u svim delovima Srbije niti će svaka godina biti podjednako povoljna.

Za sazrevanje kikirikiju su potrebni duga topla sezona bez mraza, dovoljno toplo zemljište i mnogo sunčeve svetlosti. Stručni izvori navode da je za sazrevanje potrebno najmanje oko 110–120 dana bez mraza, dok nekim sortama treba i više vremena.

Zbog toga je za pokušaj uzgoja u bašti u Srbiji mnogo bolje odabrati ranu sortu i toplu, sunčanu parcelu, nego očekivati da će bilo koja sorta uspešno sazreti u svim krajevima zemlje.

Važno je i da se sadnja ne obavi prerano. Hladno zemljište može usporiti klijanje i nicanje, ali i povećati rizik od problema sa mladim biljkama. Stručnjaci u SAD, gde se kikiriki proizvodi u velikim količinama, takođe ističu temperaturu zemljišta kao jedan od ključnih faktora prilikom određivanja početka sadnje.

Za vlasnike malih bašta koji žele da isprobaju nešto drugačije, kikiriki zato može predstavljati zanimljiv eksperiment, naročito ako imaju lagano zemljište, dovoljno sunca i dugu toplu sezonu.

A najzanimljiviji deo dolazi na kraju, tek kada biljku izvadite iz zemlje, videćete koliko je kikirikija zapravo uspela da formira.

Biznis Kurir/Dnevnik.rs