Zaboravljen zanat donosi ozbiljan novac: Deda Mijo (93) iz Čačka ima "zlatne ruke", a jedna njegova popravka košta na stotine evra
U vremenu kada se mnogi stari zanati gase, u selu Trbušani kod Čačka još traje jedna neobična priča o čoveku koji je čitav svoj vek posvetio harmonici. Miodrag Mijo Bajić, čovek koji je zakoračio u 93. godinu života, i danas sa istom pažnjom i ljubavlju prilazi ovom instrumentu kojem je podario više od sedam decenija svog života.
U njegovoj radionici vreme kao da je stalo. Miris drveta, zvuk alata i tiho šuštanje mehova starih harmonika podsećaju na neka prošla vremena kada se zanat učio godinama, kada je majstorska ruka bila vrednija od mašine, a svaki predmet imao svoju priču.
Mijo nije običan svirač harmonike. On je njen poznavalac i tvorac. Kroz njegove ruke prošle su hiljade instrumenata, a više od 8.000 harmonika pronašlo je put do njegovog stola za popravku. Kod njega i danas dolaze muzičari iz gotovo svih krajeva Srbije, ali i iz inostranstva, znajući da će iz njegove radionice instrument izaći ponovo rođen.
- Za mene harmonika nikada nije bila samo komad drveta, kože i metala. Ona je velika nauka. Da bi se popravila harmonika, nije dovoljno samo zameniti dotrajali deo – potrebno je razumeti njen karakter, njen ton i dušu muzičara koji na njoj svira. Svaki jezičak, svaka dirka i svaki deo mehanizma traže preciznost, strpljenje i iskustvo koje se stiče decenijama rada - priča Mijo za Biznis Kurir.
Svoje znanje počeo je da gradi još u mladosti, kada je, osim muzike, izučavao različite zanate. Bio je čovek svestranih ruku, umeo je da radi sa drvetom i metalom, da popravlja razne predmete i da od onoga što drugima izgleda neupotrebljivo napravi nešto vredno. Ali je harmonika ostala njegova najveća ljubav i životno opredeljenje.
Još od 1957. godine počeo je da izrađuje i sopstvene harmonike. Za razliku od fabričkih instrumenata, njegove harmonike nastajale su polako, pažljivo i ručno, uz mnogo rada i posvećenosti. Svaki deo morao je da bude savršeno uklopljen, jer je od najmanje sitnice zavisio konačni zvuk instrumenta. Na njegovim instrumentima danas sviraju brojni umetnici.
- Ovde su navraćali mnogi, znani i neznani. Ne postoji kontinent na koji instrument iz ove radionice nije otišao. Mnogi navrate i zbog saveta, razgovora i iskustva. Mlađi zbog iskustva, a stariji uspešni harmonikaši, zbog tajni ovog instrumenta. Izumeo sam i izradio više od 800 alata koji mi pomažu u popravci ili restauraciji harmonike. Alate sam pravio iz nužde, kako bih brže i preciznije mogao da pristupim instrumentu koji je vrlo kompleksan - priča majstor Mijo.
Od zanata kojim se bavi više od sedam decenija Mijo kaže da je lepo živeo. Hranio porodicu, školovao sinove. I danas popravlja harmonike, dodajući da popravka izađe i na više stotina evra. Harmonike koje izrađuje koštaju daleko više.
- Živeti s muzikom i od muzike je veliki blagoslov. Materijalna strana nije presudna ali nije ni zanemarljiva. Nažalost, danas je malo onih koji bi da nastave mojim zanatskim stopama - dodaje Mijo.
Osim što je majstor, Mijo Bajić je i umetnik. Svirao je, komponovao i ostavio trag u muzičkom životu. Svoje iskustvo i znanje pretočio je i u knjigu "Harmonika, velika nauka", želeći da sačuva ono što je decenijama stvarao i da budućim naraštajima ostavi svedočanstvo o zanatu koji polako nestaje.
I danas, u poznim godinama, kada bi mnogi odavno odložili alat, Mijove ruke još uvek umeju da pronađu kvar, poprave ton i vrate život staroj harmonici. Njegov sluh i osećaj za zvuk i dalje ga savršeno služe, a njegovo ime među muzičarima je i danas sinonim za vrhunsko majstorstvo.
Biznis Kurir
