Ojadili državu za više od 200 miliona evra, a putnici ostali i bez para i bez zaštite: Seničić otkriva kako funkcioniše siva zona turizma u Srbiji

Razvoj digitalnih platformi poslednjih godina značajno je promenio način na koji građani planiraju i kupuju turističke aranžmane. Međutim, paralelno s tim rastom, sve vidljiviji postaje i problem širenja sive zone u turizmu, koja se ogleda u nelegalnom izdavanju smeštaja i radu subjekata koji se lažno predstavljaju kao turističke agencije. Prema procenama struke, posledice takvog poslovanja su višestruke, od ogromnih gubitaka za državu, preko nelojalne konkurencije legalnim agencijama, do direktnog ugrožavanja bezbednosti putnika.

Seničić kaže da najveću štetu snosi upravo država, jer se radi o subjektima koji nisu registrovani za obavljanje turističke delatnosti. To znači da se ne plaćaju porezi, doprinosi za zaposlene, porez na prihod, kao ni porezi na usluge koje se pružaju. Poseban problem predstavlja privatni smeštaj koji nije prošao proces kategorizacije.

- Postoji porez koji se plaća ukoliko je objekat kategorizovan, i to su fiksni, paušalni porezi. Procedura je pojednostavljena i to je dosta jeftino - istakao je.

Seničić objašnjava da je država poslednjih godina maksimalno pojednostavila proceduru za legalizaciju privatnog smeštaja i uvela paušalno oporezivanje, koje se u proseku kreće između 100 i 200 evra godišnje. Uprkos tome, ogroman broj iznajmljivača ostaje van sistema i ne plaća čak ni minimalne obaveze, iako je, kako naglašava, reč o iznosima koji su simbolični u odnosu na ostvareni prihod.

- Prosečno to košta između 100 i 200 evra na godišnjem nivou, ali uprkos tome imamo ogroman broj privatnog smeštaja koji nije ušao u kategorizaciju i ne plaća čak ni to.

Situacija je još nepovoljnija kada je reč o organizovanim putovanjima koja nude nelegalni subjekti. U tim slučajevima, kako navodi, ne postoji nikakav uvid u fiskalne tokove, ne izdaju se fiskalni računi, nije poznato ko ostvaruje prihod, niti na koji način se eventualno obračunava porez. Takva praksa direktno ugrožava rad registrovanih turističkih agencija koje posluju u skladu sa zakonom, imaju zaposlene i redovno izmiruju obaveze prema državi.

Konkurencija i lažno jeftine ponude

Jedna od najvidljivijih posledica sive zone jeste nelegalna konkurencija. Nelegalni organizatori putovanja mogu da nude značajno niže cene, upravo zato što nemaju nikakve finansijske obaveze. Legalne turističke agencije, s druge strane, imaju jasno definisane troškove, od poreza i doprinosa, preko garancija putovanja, do administrativnih i operativnih obaveza.

- To je zona koja u velikoj meri ugrožava rad svih onih koji su registrovani i koji rade kako treba - objašnjava Seničić, dok legalne turističke agencije imaju zaposlene, obaveze prema državi i redovne porezne obaveze.

Najveći rizik snose putnici

Seničić upozorava da niža cena često krije i najveći rizik za putnike. Kada se novac uplaćuje na privatne račune, bez ugovora i fiskalne dokumentacije, putnici ostaju bez ikakve pravne zaštite. U slučaju problema, kašnjenja, otkazivanja aranžmana ili neispunjenih obećanja, oni nemaju kome da se obrate, jer taj odnos formalno ne postoji u sistemu.

- Putnici u tim situacijama ne mogu da ostvare nikakva prava, jer nemaju osnov za žalbu - upozorava Seničić, dodajući da država praktično nema mehanizam da takve subjekte efikasno sankcioniše.

- Oni nisu u sistemu i mi ne možemo da ih na bilo koji način zaštitimo - dodaje on, ocenjujući da je reč o ozbiljnom bezbednosnom riziku.

Kao moguće rešenje, predlaže uvođenje strožeg sistema kontrole.

- Na osnovu onoga što se može utvrditi, insistiralo bi se na plaćanju poreza, i to unazad, za sve ono vreme za koje porez nisu plaćali - objašnjava on.

Društvene mreže kao glavni kanal

Prema podacima YUTA, društvene mreže danas predstavljaju glavni kanal širenja sive ekonomije u turizmu. Asocijacija je identifikovala više stotina profila za koje nije moguće utvrditi da li posluju legalno. Seničić navodi da su već locirali nekoliko desetina takvih profila i da će oni biti javno objavljeni, uz jasno upozorenje da nelegalno obavljaju delatnost organizacije putovanja.

Istovremeno, YUTA je pokrenula i edukativnu kampanju na društvenim mrežama, pod sloganom "Birajte legalno, putujte sigurno", čiji je cilj da putnicima objasni kako da prepoznaju registrovane agencije i zašto je važno da ne rizikuju kupovinom aranžmana od neproverenih ponuđača.

Zakonska regulativa

Seničić ukazuje i na problem nedovoljnih kapaciteta turističke inspekcije. U takvim okolnostima, kontrola nelegalnih aktivnosti na društvenim mrežama praktično je nemoguća.

Dodatni problem predstavlja i činjenica da su nelegalni subjekti "nevidljivi" za inspekciju, jer zakon nije prilagođen digitalnom okruženju. Zbog toga Seničić smatra da su potrebni ozbiljni i konkretni potezi države.

Postojeće kazne za nelegalno obavljanje delatnosti smatra nedovoljno ozbiljnim, jer ne odvraćaju od nastavka poslovanja u sivoj zoni. Smatra da samo restriktivnija politika može naterati nelegalne subjekte da razmisle o posledicama takvog ponašanja.

Seničić zaključuje da je neophodna odlučna reakcija države, ali i saradnja sa strukom.

- Ili konkretan potez države, ili u krajnjem slučaju dodela nekih delimičnih javnih ovlašćenja nama koji imamo interes da se time bavimo - poručuje on.

Panel "Siva zona u turizmu"

Na konferenciji „Turizam naš nasušni“, održanoj 28. novembra u Kongresnom centru Novosadskog sajma, posebna pažnja bila je posvećena panelu „Siva zona u turizmu“, na kojem su predstavnici institucija i turističke privrede iz Srbije i regiona govorili o obimu nelegalnog poslovanja i mogućim rešenjima.

Pomoćnica ministra turizma i omladine Dunja Đenić istakla je da je suzbijanje sive ekonomije jedan od prioriteta Ministarstva u poslednje dve godine, ali da postoje ozbiljna ograničenja. U Srbiji trenutno radi oko 75 turističkih inspektora, što nije dovoljno za efikasan nadzor, dok dodatni problem predstavlja utvrđivanje identiteta onih koji nelegalno oglašavaju smeštaj putem interneta i društvenih mreža. Kao sistemsko rešenje najavila je izmene Zakona o oglašavanju, kojima će se propisati da rezervacione platforme mogu oglašavati isključivo objekte registrovane u sistemu eTurista.

Vladimir Živanović iz Turističke organizacije Zlatibor naveo je da se i do 75 odsto turističkog prometa na toj destinaciji odvija u sivoj zoni. Prema eTuristi, Zlatibor ima oko 17.000 registrovanih kreveta, dok procene ukazuju na čak tri miliona noćenja godišnje. Broj registrovanih kapaciteta povećan je za oko 20 odsto, a prihod od boravišne takse iznosi oko 108 miliona dinara godišnje. Kako bi podstakla legalan smeštaj, Turistička organizacija sprovodi promotivne kampanje i nagradne igre za goste koji borave u registrovanim objektima.

Živanović je upozorio da nelegalni smeštaj dodatno opterećuje infrastrukturu Zlatibora, posebno u sezoni kada broj turista višestruko premašuje broj stanovnika, kao i da smanjuje sredstva za uređenje i promociju destinacije. Takođe je istakao da boravak u neregistrovanim objektima umanjuje prava turista.

Biznis Kurir