London ćuti o razornim posledicama Bregzita: Istina koja se više ne može sakriti
Skoro deset godina nakon istorijskog „da“ na referendumu o Bregzitu, Velika Britanija više ne liči na zemlju iz te 2016. Umesto obećanog ekonomskog zamaha i preuzimanja kontrole, realnost izgleda kao da Britanija polako, ali uporno klizi naniže - manje investicija, slabija produktivnost i sve teži život Britanaca.
Na to upozorava novi izveštaj Panela za donošenje odluka, istraživačke inicijative koju vodi Kings koledž u Londonu. A, brojevi su neumoljivi. Do danas britanska ekonomija je pala za otprilike 8 odsto nego što bi to bilo da nije bilo Bregzita, odnosno za 6 odsto ako se posmatraju mikro podaci iz samih kompanija.
Iza hladnih procenata stoji godina za godinom političke turbulencije i stalnih promena pravila koje su paralizovale poslovne odluke. Umesto da investiraju i zapošljavaju, firme su čekale sledeću promenu. Menadžeri su sate trošili na procene rizika i pripreme za nove trgovinske barijere, umesto na inovacije i širenje poslovanja.
Rezultat? Investicije su bile 12 do 18 odsto niže, zaposlenost je pala za 4 odsto, a produktivnost takođe za oko 4 odsto u poređenju sa scenarijom da Britanija nije izašla iz EU. Najveći udarac zadobili su oni koji su najbliže sarađivali sa evropskim tržištima tačnije najefikasniji i najkonkurentniji izvoznici koji su kičma britanskog ekonomskog rasta.
Istraživači kažu da je Bregzit bio svojevrstan "obrnuti trgovački sporazum". Umesto da sruši barijere on ih je podigao što je suprotno trendovima globalne ekonomije.
Kako su primetili istraživači trgovina se nije urušila odmah. Nekoliko godina zemlja je živela po starim pravilima, a pravi lom je stigao tek sa stupanjem na snagu Sporazuma o trgovini i saradnji. Tek tada su se promene potpuno prelile u realnu ekonomiju.
Kako je decenija odmicala, Britanija je postepeno klizila i gubila na ekonomskom nivou. Rast je zaostajao, životni standard stagnirao, a zemlja je padala sa liste zemalja sa najrazvijenijim ekonomijama. Prema izveštaju, britanski BDP po glavi stanovnika rastao je 6 do10 odsto sporije nego u sličnim državama svrstavajući Veliku Britaniju negde na 10 mesto među naprednim ekonomijama sveta.
Studija podseća i na nešto što se nije uvek jasno videlo u prvim godinama nakon referenduma - prognoze jesu bile u pravu u vezi sa smerom, ali su potcenile koliko dugo će neizvesnost trajati i koliko duboko će se urezati u poslovne odluke. Ono što je nekada izgledalo kao kratkoročno prilagođavanje, pretvorilo se u strukturnu promenu kojoj se još ne nazire kraj.
Sve u svemu, ovo je priča o zemlji koju nije preoblikovala svoju ekonomiju nakon referenduma, već je za Britancima decenija izgubljene energije, slabije konkurentnosti i gubitka poverenja. A skoro deset godina kasnije, posledice Bregzita su sve vidljivije bez vrlo malo znakova da će Britancima uskoro biti bolje.
Biznis Kurir/ Euronews.com
