''EKOLOGIJA NEĆE BITI UGROŽENA ISKOPAVANJEM LITIJUMA'': Prof. dr Knežević obrazložio zašto misli da ovaj projekat neće naštetiti stanovništvu

Istorija je nemilosrdna i ne čeka neodlučne, a takav razvoj stvari se može očekivati ukoliko se Srbija ne odluči kojim će putem krenuti po pitanju iskopavanja litijuma. Ministarstvo za zaštitu životne sredine izradilo je i izdalo Rešenje o obimu i sadržaju, koje sadrži izuzetno stroge zahteve za izradu studije o proceni uticaja na životnu sredinu rudarskog dela projekta „Jadar“.

- Ekologija ne treba da bude ugrožena i neće biti ugrožena po dokumentima koje sam ja imao priliku da vidim. U onome što postoji danas, dato je da se šteta ne desi, čak i ako bi došlo do neke havarije ili nekog akcidenta, razmere štete bile bi potpuno lokalne i ne utiču na širu zajedinu, odnosno, životnu sredinu - precizira on dodajući da po pitanju ekonomske koristi treba sačekati izvestan vremenski period jer to jeste proces u rudarskoj industriji.

Iskopavanje litijuma nije sasvim bez rizika. Iako oni postoje u gotovo svakoj industriji, javnost opravdano zahteva uverenje da do većih posledica neće doći. Neki interesni kružoci takvu vrstu zabrinutosti zloupotrebljavaju namećući tezu da ispitanost projekta „Jadar“ ne korespondira sa stvarnošću. Profesor Knežević pravi apsolutni otklon od takvih stavova podcrtavajući da je sve u vezi sa iskopavanjem litijuma u Gornjim Nedeljicama apsolutno ispitano.

- Niko neće da izdvoji 3,4 milijarde dolara i investira ih u nešto što je ispitano samo na bazi labaratorijskog opita. Veliki novac ulazi da bi se čekalo iznenađenje, možda će se nešto desiti ili se neće desiti, tako da priča o tome kako nešto nije ispitano ne stoji. Ispitano je, postoje dokumenti, postoje analize, rezultati svega šta će se dešavati. Vrše se procene rizika, ovde su one urađene i prema svim elementima rizik je mali - detaljno objašnjava prof. dr Knežević.

On je izrazio i uverenje da se može pronaći zajednički jezik i razumevanje u vezi projekta „Jadar“ sa razumnim kritičarima projekta, ali kao postulat toga istakao je da struka mora da povede jedan zatvoren razgovor udaljen od pritisaka, kako bi se pronašao kompromis.

- Nijedan rudnik nije otvoren da pre toga stručnjaci nisu našli da se to isplati, da je to moguće i na koji način. Posle toga mogu političari da donesu odluku da se krene u realizaciju onoga što su se inženjeri dogovorili - optimistično zaključuje profesor Dinko Knežević.

BiznisKurir.rs