EKSPLOATACIJA LITIJUMA ĆE DA DOŽIVI VELIKU EKSPANZIJU: Neumesne tvrdnje da ne može da bude zajedničkog života u radu rudnika i poljoprivrede
Prošlo je mesec dana od kada je Skupština Srbije odbacila predlog o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, ali time nije umanjena količina dezinformacija, netačnih navoda i neproverenih tvrdnji koje kruže internetom, a tiču se iskopavanja litijuma u Srbiji.
Projekat „Jadar“ jedan deo javnosti još uvek predstavlja kao apokaliptični poduhvat koji ništa dobro neće doneti Srbiji, ali mogu se čuti i racionalniji glasovi koji objašnjavaju da je iskopavanje litijuma budućnost i da država treba da uskoči u te zlatne kočije, jer one prolaze samo jednom.
Predrag Mijatović, diplomirani inženjer geologije, ističe da je u Srbiji pitanje litijuma izuzetno ispolitizovano i da je litijum, gledano iz ugla struke, sirovina broj jedan u svetu, a da sve relevantne svetske prognoze predviđaju da će eksploatacija litijuma doživeti ogromnu ekspanziju do 2050. godine.
- Prema najnovijim podacima jednog italijanskog ureda koji se bavi statistikom potražnja litijuma do 2050. treba da bude oko 3,5 miliona tona. Zbog toga je i očekivana ekspanzija istraživanja koja se vidi. Trenutno u Evropi je u različitim završnim fazama istraživanja, projektovanja i otvaranja rudnika litijuma na 21. lokaciji. Na mapi koju je izdao Britanski geološki institut vidi se da će se u svetu uskoro na 87 lokacija iskopavati litijum - kaže Mijatović.
Iako se, dakle, iskopavanje litijuma planira u celom svedu, oponenti su stava da će to uništiti poljoprivredu i zagaditi vode u Srbiji što bi istovremeno značilo da će do toga doći u celom svetu. Mijatović odbacuje takve navode uz dodatnu argumentaciju da se radi o podzemnom rudniku i da u tom slučaju suživot poljoprivrede i rudarenja jeste moguć.
- Tvrdnje da ne može da bude zajedničkog života u radu rudnika i poljoprivrede su potpuno neumesne. Jedino gde će zemljište biti uskraćeno jeste površina na kojoj će se nalaziti postrojenja, a na ostalom delu će normalno moći da se odvija poljoprivredna proizvodnja - kaže geolog.
On dodaje da i samo zemljište, ali i voda, ne spadaju u resurse prve i druge kategorije u delu u kome je planiran projekat „Jadar“, već da se radi o četvrtoj i petoj kategoriji prema njegovim informacijama. To, međutim, ne umanjuje opravdanu bojazan oko upotrebe sumpornih kiselina prilikom obrade minerala.
- Eksploatacija drugih ruda koja se vrši na teritoriji Srbije nije ništa manje opasna, štaviše, to nosi više rizika nego eksploatacija jadarita. Sumporna kiselina se najviše koristi u poljoprivredi, a ona koja se bude koristila u ovom procesu dobijanja litijum karbonata će biti upotrebljavana na 90 stepeni, a ne na onih 250 kako je neko izmislio. Čak i autor te izjave ju je potom povukao.
- Odavno se znaju metode kako da se gasovi koji se oslobađaju prilikom hemijskih reakcija sakupljaju i neutrališu, a najveći deo te sumporne kiseline koji se bude koristio u procesu dobijanja sirovine, skoro 2/3, odlaziće u novi proizvod natrijum sulfat koji ima vrlo veliku primenu u industriji deterdženata, a ostatak će se reciklirati“, izričit je geolog Mijatović.
biznis.kurir.rs
· Reaguj
GENERALNI DIREKTOR TELEKOMA SRBIJA LUČIĆ: Razgovor Trampa i Vučića sjajna vest, Telekom planira širenje na američko tržište