Da li poslodavac sme da isplati manju platu nakon godišnjeg odmora? Stručnjaci otkrili koji su kriterijumi za obračun zarade i na šta obratiti pažnju!
Pojedini zaposleni u Srbiji doživeli su neprijatnost kada su nakon korišćenja godišnjeg odmora primili manju platu nego što su očekivali. Objašnjeno im je da je do toga došlo jer se računa prosečna zarada iz 12 meseci koji prethode onome u kome nastupa odsustvo sa posla.
Navedeno objašnjenje izazvalo je nedoumice. Pojedini su se zapitali šta se dešava sa onim zaposlenima koji su prvi put počeli da rade nekoliko meseci pre odlaska na odmor, kao i sa onima koji su promenili firmu.
Poreski savetnik i osnivač računovodstvene agencije Aleksandar Trifunović kazao je za "Euronews Srbija" da zaposleni ima pravo na naknadu zarade prema prosečnoj zaradi koju je ostvario kod poslodavca u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
- Ukoliko zaposleni nije radio svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem započinje isplata naknade zarade za vreme godišnjeg odmora, osnovicu za obračun naknade zarade čini prosečna zarada za onaj period u kojem je zaposleni efektivno radio - kazao je.
Dodao je da se u slučaju da je zaposleni promenio firmu u toku godine i koristi odmor u novoj kompaniji prosek naknade računa za vreme provedeno na radu u novoj firmi.
Objasnio je da zaradu zaposlenog koja predstavlja osnovu za obračun naknade zarade za vreme godišnjeg odmora čine:
1) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (za efektivne sate rada):
- osnovna zarada iz ugovora o radu;
- deo zarade za radni učinak (stimulacije...)
- uvećana zarada (po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, prekovremenog rada, minulog rada i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca)
2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi...)
3) svih drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (topli obrok, regres…).
Advokatica Staša Kneselac je takođe navela za Euronews Srbija da u slučaju da zaposleni u firmi radi tri meseca pre odlaska na odmor platu dobija na osnovu proseka zarade za taj period.
- Moram samo da napomenem da će se u obzir uzeti i umanjena zarada usled korišćenja bolovanja. Takva umanjena zarada će takođe ući u celokupan prosek. Računovodstvo obračunava prosečnu satnicu koju množi sa osam i danima godišnjeg odmora - rekla je.
Koliko se dobija dana godišnjeg odmora tokom godine?
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na minimum 20 radnih dana godišnjeg odmora. Zakon propisuje kriterijume na osnovu kojih se uvećava dužina godišnjeg odmora.
- Kriterijumi su doprinos na radu, uslovi rada, ako su pretpostavljam posebno teški, radno iskustvo, stručna sprema i neki drugi kriterijumi koji takođe mogu da se utvrde opštim aktom ili ugovorom o radu - kazao je ranije za "Euronews Srbija" advokat Lazar Borozan.
Istakao je da zakon eksplicitno propisuje da se dužina godišnjeg odmora uvećava po osnovu navedenih kriterijuma.
- Dakle, to nije stvar dobre volje poslodavca, nego bi trebalo uvek da se uveća godišnji odmor kada se ispune ti kriterijumi - objasnio je.
Kurir.rs/Euronews
