PROJEKAT JADAR POTPUNO ĆE PROMENITI LICE SRBIJE: Čuveni profesor uveren u razvojne mogućnosti koje donosi litijum
Prema nekim procenama lanac vrednosti povezan sa litijumom finansijski bi Srbiji mogao doneti oko 16,5% povećanje BDP-a iz 2023. godine. Od toga, litijum-karbonat bi donosio oko 700 miliona evra godišnje, ali bi uključujući proizvodnju katoda, baterija i potencijalnu proizvodnju električnih vozila, ta suma bi mogla dostići skoro 11,5 milijardi evra.
Prof. dr Vladimir Marinković, predsednik Kongresa srpsko američkog prijateljstva i doktor ekonomskih nauka, prilično je uveren u razvojne mogućnosti koje donosi litijum i za primer uzima pozitivnu praksu u Evropi.
- Razvoj je izuzetno moguć, pogledajte Mađarsku. Imaju nekoliko fabrika i četvrti su u svetu po proizvodnji litijumskih baterija. Oni imaju neke od najvećih fabrika, kako kineskih tako i nemačkih. Mi imamo prednost u odnosu na Mađarsku, a to je što imamo resurse, odnosno litijum. Srbija je među državama sa najvećim rezervama u celoj Evropi - navodi prof. dr Marinković.
Profesor dodaje svoje uverenje da osim BDP-a, ceo ovaj poduhvat bi potpomogao unapređenje Srbije u smislu da će ekonomija podstaći razvoj drugih oblasti. Pored toga, jako je važan i geopolitički aspekt koji projekat „Jadar“ otvara jer bi se Srbija čvrsto pozicionirala u fokusu zemalja EU, Sjedinjenih Država, ali i mnogih drugih zemalja zainteresovanih za razvoj proizvodnje električnih automobila i zelenu tranziciju.
- Ključni deo je tehnološka saradnja, saradnja na polju inovacija, naučno-tehnoloških parkova. Ukljuičvanje Srbije, našeg obrazovnog sistema, naučnog sistema u Evropski sistem nešto je što će potpuno promeniti lice Srbije u tehnološkom, ekonomskom, ali i geopolitičkom i ovo je prilika koju ne smemo da propustimo - poručuje profesor Marinković.
Sve ovo ne dolazi bez određenih izazova, pa se tako mogu čuti opravdane bojazni koje se tiču različitih aspekata iskopavanja litijuma, ali je mnogo češća situacija u kojoj se kao fakti navode neproverene, a neretko i lažne, zlonamerne informacije, oko celog projekta. Po tom pitanju, Marinković nudi vrlo jasno objašnjenje koje je osmišljeno kako bi se poštovali najviši standardi.
- Postoji nešto što se zove baterijski pasoš. To su neke stvari koje će se implementirati, koje ne može ni Nemačka, ni Francuska, niti bilo koja država da ospori. Ni ovde, ni u Mađarskoj, ni u bilo kojoj zemlji Evrope ne možete da proizvedete litijumsku bateriju koja će se koristiti, a da ona nije proizvedena po standardima - jasan je prof. dr Vladimir Marinković.
On je dodao još primer da se sa iskopavanjem započelo u Portugalu u naseljenoj sredini, sa rezervama lokalne zajednice, pa tako otpada teza da je Srbija jedina zemlja u kojoj će se kopati, uz činjenicu da su brojni projekti u poodmakloj fazi i u Evropi i u svetu.
- Pitanje strategije razvoja zemlje jeste šta mi želimo da uradimo. Da li želimo da Srbija bude među srednje i najrazvijenijim državama Evrope? Sada imamo šansu. Tu šansu treba da prigrabimo. Naravno, uvek treba preispitivati ekološke standarde, ali na argumentovan način - zaključuje profesor Vladimir Marinković.
biznis.kurir.rs
PENZIONERI IZ SRBIJE NEKAD MASOVNO IŠLI U OVAJ GRAD: I dalje važi za mesto koje obavezno treba posetiti, a specijaliteti koje nudi će vas tek oboriti s nogu