Zarada i troškovi banke sadržani su u kamati, pa je obračun kursnih razlika, zateznih kamata, naknada i provizija protivzakonit

BEOGRAD - Klijenti banci prilikom otplate kredita daju do čak 60 odsto više novca nego što bi trebalo jer banka u svojoj gramzivosti primenjuje protivzakonite obračune na ime kursnih razlika, zateznih kamata, naknada, provizija i samovoljnog povećanja kamate - tvrdi za Kurir Zoran Tasić, rizik menadžer, ekonomista, sudski veštak, ovlašćeni računovođa i revizor.

POGLEDAJTE VIDEO ADRIA MEDIA TV

http://www.youtube.com/watch?v=-tztQKuZuAM
- Kršenjem Zakona o obligacionim odnosima banke na kreditu od 500.000 evra građanima neosnovano naplate 340.000 evra - kaže Tasić. On je desetak godina radio u Narodnoj banci Srbije, sertifikat rizik menadžera je dobio od banke Goldman Saks u Nemačkoj, a danas se najviše bavi sudskim veštačenjem i specijalizovan je za bankarstvo.
On upozorava da je, prema važećem zakonodavstvu, nezakonito vezivanje dinarske rate za deviznu i obračunavanje kursnih razlika, zatim obračun zatezne kamate pre krajnjeg roka dospeća jer se po zakonu može naplatiti samo posle dospeća, kao i naplata naknada i provizija.
- Sve ovo je kršenje člana 1.065 Zakona o obligacionim odnosima, prema kojem je sva zarada banke sadržana u mesečnim ratama, odnosno u kamati, koja je u njima obračunata. Kamata je, kao i marža u trgovini, stavka u kojoj je sadržana sva zarada i troškovi koje banka ima, što član 15 ZOO reguliše i određuje da banka ne može po dva i više osnova da naplaćuje svoja potraživanja, što znači ako je naplatila kamatu, a jeste u rati koju je odredila, to jedino i može da naplati, a sve ostalo je nezakonito - jasan je on.

Kolika je želja banaka za sticanjem što većeg profita, pokazuje slika Srbije. Banke su, kako kaže, u poslednjih desetak godina iz Srbije iznele najmanje 30 milijardi evra, dok građani kojima su odobravali kredite jedva preživljavaju spajajući kraj s krajem, a privreda pravi velike gubitke.


On navodi primer klijenta iz centralne Srbije koji je tužio banku zbog nezakonitog ponašanja.
- U slučaju klijenta iz centralne Srbije koji je uzeo kredit od 53 miliona dinara, banka bi ukupno za tri godine naplatila 96 miliona dinara, a po članu 1.065 Zakona o obligacionim odnosima, mogla je da naplati 59,5 miliona. Razlika je 36,5 miliona dinara, što je 60 odsto više od iznosa koji je prema ovom propisu dozvoljen - navodi Tasić za naš list.

Činjenice
ŠTA BANKA NE SME DA RADI

- Nezakonito je vezivanje dinarske rate za deviznu i obračunavanje kursnih razlika
- Nezakonit je obračun zatezne kamate pre krajnjeg roka dospeća
- Nezakonita je naplata naknada i provizija
- Nezakonito je samovoljno povećavanje kamate