Kuća gotova za samo pet dana, a materijal jeftiniji 40 odsto: Revolucionarna metoda gradnje od plastike
- Kolumbijska kompanija Conceptos Plásticos razvila je sistem montažnih blokova od reciklirane plastike, pa se porodična kuća može podići za samo pet dana.
- Prema podacima UNICEF-a, takvi blokovi su 40 odsto jeftiniji i 20 odsto lakši od klasičnih materijala, a već su korišćeni za izgradnju učionica u Obali Slonovače.
Izgradnja kuće obično je dugotrajan i skup proces koji zahteva angažovanje različitih majstora, velike količine građevinskog materijala i mesece rada. Međutim, zahvaljujući inovativnoj tehnologiji koju je razvila kolumbijska kompanija Conceptos Plásticos, porodična kuća može da se izgradi za samo pet dana, bez klasičnih cigala i uobičajenih građevinskih postupaka.
Reč je o sistemu montažnih blokova izrađenih od reciklirane plastike, koji se međusobno spajaju, čime se gradnja znatno pojednostavljuje i ubrzava. Osim za porodične kuće, ova tehnologija već se koristi za izgradnju škola, privremenih skloništa i drugih objekata.
Iako se poslednjih meseci o ovakvom načinu gradnje govori kao o jednom od građevinskih trendova 2026. godine, sama tehnologija nije nova. Kompanija Conceptos Plásticos osnovana je u Kolumbiji još 2010. godine, s ciljem da pronađe način da se plastični otpad pretvori u koristan građevinski materijal. Danas, u vreme sve većih troškova stanovanja i rastućih problema sa plastičnim otpadom, njena rešenja ponovo privlače pažnju.
Kuća može da se izgradi za pet dana
Osnovu ovog građevinskog sistema čine blokovi proizvedeni od prikupljene i obrađene otpadne plastike. U projektu koji UNICEF sprovodi u Obali Slonovače koriste se plastični materijali koji ne sadrže PVC. Prema podacima UNICEF-a, takvi blokovi jednostavni su za sastavljanje, izdržljivi, vodootporni, imaju izolaciona svojstva i projektovani su tako da mogu da izdrže snažne vetrove.
Za razliku od tradicionalne gradnje, tokom koje je potrebno slagati cigle i povezivati ih malterom, ovi elementi međusobno se uklapaju. Princip je sličan sastavljanju građevinskih kockica, ali je reč o sistemu namenjenom izgradnji stvarnih objekata.
Upravo takav način spajanja omogućava znatno bržu gradnju i smanjuje potrebu za velikim brojem radnika, što je posebno važno u područjima u kojima su prevoz građevinskog materijala i dostupnost stručne radne snage veliki izazovi.
UNICEF je u zvaničnom saopštenju naveo da četiri osobe mogu da izgrade porodičnu kuću za samo pet dana, čak i ako nemaju prethodno građevinsko iskustvo. Takva brzina gradnje može da bude posebno važna u zajednicama u kojima postoji hitna potreba za bezbednim smeštajem.
Manje vremena potrebno je i za izgradnju učionica i privremenih skloništa, a smanjuju se i zahtevi za angažovanjem specijalizovane radne snage.
Građevinski materijal jeftiniji je 40 odsto
Osim jednostavnije i brže gradnje, jedna od glavnih prednosti ovog sistema jeste njegova cena. Prema podacima UNICEF-a, blokovi izrađeni od reciklirane plastike 40 odsto su jeftiniji i 20 odsto lakši od konvencionalnih građevinskih materijala.
Manja težina olakšava prevoz, dok niža cena može da predstavlja veliku uštedu za porodice, škole i lokalne vlasti koje raspolažu ograničenim sredstvima.
Međutim, činjenica da je reč o jeftinijem i jednostavnijem sistemu ne znači da se takve kuće mogu bez poteškoća graditi bilo gde. Pre njihove primene potrebno je proveriti da li tehnologija ispunjava lokalne građevinske propise, standarde zaštite od požara i ostale tehničke zahteve.
Važni su i rezultati ispitivanja otpornosti materijala na ultraljubičasto zračenje, visoke temperature, oluje i dugotrajna opterećenja.
Pored bezbednosti konstrukcije, neophodno je obezbediti odgovarajuću ventilaciju, bezbedne električne instalacije, zvučnu izolaciju i toplotnu zaštitu kako bi objekti bili pogodni za stanovanje tokom cele godine.
Ova tehnologija istovremeno predstavlja pokušaj rešavanja još jednog velikog problema - nagomilavanja plastičnog otpada. Prema podacima koje je objavio UNICEF, samo u Abidžanu, najvećem gradu Obale Slonovače, svakodnevno nastaje više od 280 tona plastičnog otpada, od čega se reciklira tek oko pet odsto.
Već su izgrađene stotine učionica
Fabrika razvijena uz podršku UNICEF-a i kompanije Conceptos Plásticos projektovana je za preradu 9.600 tona plastičnog otpada godišnje.
Umesto da završava na deponijama, ulicama, u rekama ili odvodnim sistemima, gde može da doprinese poplavama i pogoršanju sanitarnih uslova, prikupljena plastika koristi se za proizvodnju građevinskih elemenata. Tako otpad koji predstavlja veliki ekološki problem dobija novu i dugotrajniju namenu.
Jedan od najvažnijih primera primene ove tehnologije nalazi se upravo u Obali Slonovače, gde UNICEF sarađuje sa kompanijom Conceptos Plásticos na izgradnji školskih učionica. Projekat je pokrenut kako bi se ublažio nedostatak školskog prostora zbog kojeg su mnoga deca primorana da pohađaju nastavu u prepunim učionicama.
Prema podacima UNICEF-a za Obalu Slonovače, do sada su izgrađene 262 učionice, a u njihovu izgradnju uključena je prerada približno 1.441 tone plastičnog otpada.
Zahvaljujući projektu, školovanje je omogućeno za 13.100 dece. Ti rezultati pokazuju da ova tehnologija više nije samo eksperimentalno rešenje, već se već primenjuje u izgradnji objekata koji se svakodnevno koriste.
Može li plastika da zameni klasičnu gradnju?
Uprkos prednostima, stručna provera i prilagođavanje lokalnim uslovima ostaju ključni preduslovi za širu primenu ovakvog načina gradnje. Korišćenje reciklirane plastike može da smanji količinu otpada koji završava u životnoj sredini, ali samo po sebi ne rešava problem prekomerne proizvodnje i potrošnje plastike.
Isto tako, plastični građevinski blokovi ne mogu automatski da se smatraju zamenom za sve materijale koji se koriste u tradicionalnoj gradnji, od cigle i betona do nosećih konstrukcija i temelja.
Ipak, dosadašnja iskustva pokazuju da bi ovakvi sistemi mogli da imaju važnu ulogu tamo gde postoji potreba za brzom, pristupačnijom i jednostavnijom izgradnjom.
Uz odgovarajuća ispitivanja, poštovanje građevinskih propisa i prilagođavanje klimatskim uslovima, plastični otpad mogao bi da postane vredan građevinski resurs, posebno u zajednicama kojima nedostaju pristupačni stambeni i obrazovni objekti.
Kurir Biznis/Dnevno.hr
