Penzioner iz Brazila sagradio kuću od 4.000 kartona za mleko: Stručnjaci procenjuju da može trajati 100 godina, evo kako je nastala
Penzionisani zidar iz brazilskog grada Sorokaba izgradio je neobičnu kuću koristeći više od 4.000 kartona za mleko kao deo zidne konstrukcije.
Ovaj projekat nastao je iz finansijske nužde, pošto nije imao dovoljno novca za nabavku klasičnog građevinskog materijala. Istovremeno, privukao je pažnju kao primer ponovne upotrebe otpada i alternativnog pristupa gradnji.
Nekadašnji građevinski radnik odlučio je da umesto tradicionalne opeke iskoristi ambalažu za dugotrajno mleko, od koje je napravio zidove manjeg dvosobnog objekta u severnom delu Sorokabe, u brazilskoj saveznoj državi Sao Paulo.
Prema navodima lokalnih medija, na ovu ideju došao je kada je shvatio da nema dovoljno novca za kupovinu standardnog građevinskog materijala. Kartonsku ambalažu je prikupljao, slagao i obrađivao tako da postane sastavni deo konstrukcije, uz upotrebu maltera i dodatne zaštite.
Posebnu pažnju javnosti projekat je privukao nakon što ga je pregledao inženjer, koji je procenio da bi objekat, uz pravilno održavanje i odgovarajuću zaštitu od vlage i oštećenja, mogao da traje i do 100 godina.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovakva rešenja ne mogu automatski da zamene klasične metode gradnje. Dugotrajnost objekta zavisi od načina izgradnje, kvaliteta temelja, zaštite od vode, završnih radova, kao i redovnog održavanja.
Kartoni za mleko nisu izrađeni isključivo od papira. Njihovu strukturu čine slojevi kartona, plastike i aluminijuma, koji štite sadržaj od vlage, svetlosti i drugih spoljašnjih uticaja. Upravo ta kombinacija materijala obezbeđuje im određenu čvrstoću i otpornost kada su neoštećeni.
Stručnjaci navode da je važno razlikovati zid koji ima funkciju pregrade od zida koji nosi konstrukciono opterećenje. Materijal poput kartonske ambalaže može biti deo inovativnog građevinskog rešenja, ali njegova primena zahteva pažljivo projektovanje i stručnu procenu pre eventualne šire upotrebe.
Ovaj primer iz Brazila pokazuje da reciklirani materijali mogu dobiti potpuno novu namenu, ali istovremeno otvara pitanje dokle ovakve inovacije mogu da idu u savremenoj gradnji, a da pritom ne ugroze bezbednost i dugotrajnost objekata.
Biznis Kurir/Record.r7
