Stan vam je pun biljaka, a prozori se orošavaju? Ovo može da vam napravi problem i postane neprijatelj tokom zime
- Sobne biljke nisu prirodni odvlaživači: istraživanje iz 2024. pokazalo je da mogu i da povećaju vlagu, zavisno od vrste i uslova u prostoru.
- Ako se pojavljuje buđ, rešenje su provetravanje, kontrola kondenzacije i otklanjanje curenja, a ne kupovina više saksija.
- Sanseverija, spatifilum, hlorofitum i paprati mogu da uspevaju u vlažnijim prostorijama, ali ne uklanjaju višak vlage iz stana.
Biljke preko listova ispuštaju vodenu paru, procesom koji se zove transpiracija, pa ih ne treba posmatrati kao prirodni odvlaživač. Jedno istraživanje objavljeno 2024. godine pokazalo je da su sobne biljke u ispitivanim prostorima zapravo povećavale količinu vlage, mada je uticaj zavisio od vrste biljke, temperature i provetravanja.
Zato nema mnogo smisla kupiti deset saksija i očekivati da će zid koji je vlažan zbog loše izolacije odjednom postati suv. Biljke mogu da budu lep dodatak domu, ali ako se u stanu pojavljuje buđ, glavni posao su provetravanje, rešavanje curenja, smanjenje kondenzacije i kontrola nivoa vlage. Američka Agencija za zaštitu životne sredine preporučuje da relativna vlažnost u prostoru bude između 30 i 50 odsto.
Ipak, ako se borite sa vlagom, dobra vest je da pojedine biljke mogu malo da doprinesu regulisanju vlage u prostoriji. Među njima se često izdvajaju orhideje, tillandsije, bromelije i pojedine paprati, koje mogu koristiti deo vlage iz vazduha. Njihov efekat nije veliki, ali u normalnim uslovima mogu biti koristan mali dodatak, dok se ne reše ozbiljniji uzroci vlage.
Koje biljke vole vlažan vazduh
Ako je prostorija vlažnija, postoje biljke kojima baš takvi uslovi odgovaraju. Među njima su sanseverija, neke vrste paprati, spatifilum i hlorofitum, ali razlog za njihov izbor nije samo to što će „pojesti“ višak vode iz stana. Naprotiv, treba ih birati zato što mogu dobro da podnesu uslove u kojima druge sobne biljke teže uspevaju.
Sanseverija je posebno zahvalna jer ne traži mnogo pažnje i može da podnese različite uslove osvetljenja, dok paprati uglavnom vole vlažniji vazduh. Ipak, ni jednu od njih ne treba preterano zalivati samo zato što je prostorija vlažna. Previše vode u saksiji može napraviti sasvim novi problem, uključujući buđ u zemlji i propadanje korena.
Šta je sa spatifilumom i hlorofitumom
Spatifilum je jedna od biljaka koju ljudi često drže u kupatilima jer voli toplije i vlažnije uslove, pod uslovom da ima dovoljno svetla. Hlorofitum, poznat i kao „zeleni ljiljan“, takođe je relativno jednostavan za održavanje i može lepo da uspeva u stanu, ali imajte u vidu da on nije kućni uređaj za izvlačenje vlage.
Kod orhideja i bromelija postoji jedna zanimljivost: neke vrste mogu da uzimaju deo vode direktno iz vazduha, preko svojih listova i posebnih struktura. Zbog toga im prija vlažnije okruženje, pa mogu lepo da uspevaju u kupatilu ili drugoj prostoriji u kojoj ima više vlage. Ipak, to ne znači da će jedna ili dve saksije primetno smanjiti vlagu u celom stanu, njihov efekat više se može posmatrati kao dopuna nego kao pravo rešenje.
Tillandsije, odnosno vazdušne biljke, još su zanimljivije jer nemaju klasičan koren u zemlji koji služi kao glavni način uzimanja vode. Njihovi listovi imaju posebne strukture koje mogu da upijaju vlagu iz vazduha, zbog čega se često drže u kupatilima i drugim vlažnijim prostorima. Ali ni kod njih ne treba očekivati čudo: ako se prozori svakog jutra orošavaju ili se na zidovima pojavljuje buđ, nekoliko biljaka neće rešiti problem.
Bostonska paprat može da bude pogodna za prostorije u kojima je vazduh vlažniji. Ona dobro podnosi takve uslove i deo vode uzima preko listova, ali je važno znati da istovremeno i sama ispušta vodenu paru.
Takođe, palme, poput areke, često se navode kada se govori o biljkama koje mogu da utiču na vlagu u zatvorenom prostoru.
Zeleni ljiljan, odnosno hlorofitum, još je jedna zahvalna sobna biljka koja može da uspeva u različitim uslovima i često se drži u kupatilima i drugim prostorijama sa više vlage. Ipak, njegov glavni plus je jednostavno održavanje, a učinak po pitanju vlage nije baš impresivan.
Biljke mogu i da pospeše vlagu
Veće i bujnije sobne biljke mogu da vrate više vode u vazduh kroz transpiraciju, posebno kada imaju mnogo listova i kada se često zalivaju. Tu spadaju, na primer, dracena, kalateja, kroton, difenbahija, filodendron, alokazija i fikus benjamin. Što je biljka veća i ima više listova, uglavnom joj je potrebno više vode, pa deo te vode kasnije završava u vazduhu.
Problem može nastati ako se biljke zalivaju veoma često, a zemlja stalno ostaje mokra, posebno u prostoriji koja se slabo provetrava. Tada se vlaga ne zadržava samo u saksiji, već biljke kroz listove dodatno otpuštaju vodenu paru.
Ako se pojavila buđ, tražite uzrok
Vlaga može da dolazi kroz krov, zidove, podrum, cevi ili zbog kondenzacije na hladnim površinama, a može nastati i zbog svakodnevnog kuvanja, tuširanja i sušenja veša u stanu. Kada topao i vlažan vazduh naiđe na hladan zid ili prozor, vodena para može da se pretvori u kapljice.
Najjeftiniji trik je provetravanje
Ako se prozori stalno magle, prvi korak nije odlazak u rasadnik, već proveravanje vlažnosti vazduha. Mali higrometar može da pokaže šta se zapravo dešava u stanu, a ako je vlaga stalno visoka, treba pojačati provetravanje i rešiti izvor vlage. Posebno treba provetravati kupatilo posle tuširanja i kuhinju tokom i nakon kuvanja.
Važno je i gde stavljate nameštaj. Ako je veliki ormar potpuno priljubljen uz hladan spoljašnji zid, vazduh iza njega teško cirkuliše, pa se u tom delu može stvarati kondenzacija. Zato se kod pojave buđi ne gleda samo ono što je vidljivo, već i mesta iza ormara, u uglovima, oko prozora i na zidovima koji su okrenuti ka spolja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
