Rat SAD i Irana doneo nove probleme: Evropska centralna banka podiže kamatne stope u pokušaju da suzbije inflaciju

Evropska centralna banka podigla je u četvrtak kamatne stope na najviši nivo u više od godinu dana, dok zvaničnici pokušavaju da suzbiju inflaciju izazvanu ratom na Bliskom istoku.

Ove nedelje, cena sirove nafte tipa Brent, međunarodne referentne vrednosti, popela se iznad 100 dolara po barelu, a cene prirodnog gasa u Evropi su više nego dvostruko veće u odnosu na period pre rata.

Banka je takođe saopštila da će inflacija sledeće godine biti umereno viša nego što se prethodno očekivalo, ali da će ekonomski rast biti snažniji od njihove ranije prognoze zbog ekonomske otpornosti koja je bolja od očekivane.

„Izgledi ostaju veoma neizvesni”, navodi se u saopštenju banke od četvrtka, uz dodatak da Savet za određivanje kamatnih stopa „ostaje dobro pozicioniran da upravlja neizvesnošću izazvanom ovim sukobom”.

Glavne svetske centralne banke našle su se pod pritiskom da na rastuću inflaciju odgovore višim kamatnim stopama usred nervoze na tržištu obveznica, gde su investitori na oprezu zbog rastućeg duga i sve većih deficita nekih od najbogatijih nacija na svetu. Poslednjih nedelja, prinosi na državne obveznice porasli su na nivoe koji nisu zabeleženi više od jedne decenije.

Sledeće nedelje će se sastati kreatori politike američkih Federalnih rezervi (Fed), Banke Engleske i Banke Japana kako bi odredili kamatne stope. U Sjedinjenim Državama, trgovci su povećali opklade da će Fed podići stope ove godine, potencijalno već sledeće nedelje. U Japanu se očekuje da će zvaničnici sledeće nedelje povećati stope. U Britaniji se trgovci klade na povećanje stopa do kraja godine.

Inflacija u evrozoni na 3,3 odsto

Stopa inflacije u evrozoni popela se na 3,3 odsto u avgustu, što je najbrži tempo rasta cena u poslednje skoro tri godine. To je uglavnom uzrokovano višim cenama energije, koje su veći deo ove godine zadržale inflaciju iznad ciljanih 2 odsto centralne banke.

Banka je prognozirala da će inflacija u proseku iznositi 3 odsto ove godine i da će usporiti na 2,5 odsto sledeće godine, ali su kreatori politike nedavno izjavili da postoji ogromna neizvesnost u vezi sa ratom i njegovim uticajem na ekonomiju.

Nepredvidiva priroda sukoba mogla bi da dovede do bržeg rasta cena energije. Iako se evropska ekonomija do sada pokazala iznenađujuće otpornom na energetski šok, raste zabrinutost u vezi sa predstojećom zimom. Kontinent ima relativno niske nivoe uskladištenog gasa za ovo doba godine, te bi moglo biti veoma skupo grejati domove i održavati industrijska preduzeća ukoliko bude potrebno da se kupuje mnogo više gasa po visokim cenama.

Ekonomija evrozone porasla je za 0,6 odsto u drugom kvartalu ove godine u poređenju sa prethodnim kvartalom. Banka je navela da će ekonomija porasti za 0,9 odsto ove godine i 1,4 odsto u 2027. godini, što su obe skromne revizije naviše u odnosu na prognoze iz juna.

Predviđena još dva skoka u 2027.

Iako je povećanje stopa ECB-a najavljeno u četvrtak bilo naširoko očekivano, investitori tragaju za tragovima o narednim potezima banke. Trgovci se klade da će ona zadržati stabilne stope veći deo ostatka godine, a zatim ih dva puta podići do sredine 2027. godine.

Međutim, neki ekonomisti su skeptični po pitanju toga da li će stope morati da rastu mnogo više u odnosu na trenutni nivo. Jedan od razloga je to što kreatori politike kažu da postoje ograničeni dokazi da inflacija postaje duboko ukorenjena u ekonomiju, posebno kroz veće plate.

Pri stopi od 2,5 odsto, kamatne stope su na gornjoj granici takozvanog neutralnog opsega, gde politika niti podstiče niti potiskuje ekonomiju, kažu analitičari. Zbog toga je prag za dalje povećanje kamatnih stopa prilično visok. Od ove tačke pa nadalje, više stope bi aktivnije suzbijale ekonomsku aktivnost u cilju usporavanja inflacije.

Biznis Kurir/NY Times