Nemačka uvodi sijestu: Visoke temperature ugrožavaju radnike i tope milijarde evra

Sve toplije vreme u Nemačkoj predstavlja problem za zaposlene - bilo na gradilištima, u zagušljivim kancelarijama ili tokom dostava na temperaturama iznad 30 stepeni, prenosi Nemačka novinska agencija (dpa).

U poređenju sa nekim drugim zemljama, Nemačka se nije dovoljno pripremila za ekstremne vrućine.

- Dok zemlje na jugu Evrope decenijama uzimaju u obzir visoke temperature u urbanističkom planiranju, načinima gradnje i organizaciji rada, Nemačka se nalazi u „opasnoj srednjoj zoni - kaže Katarina Utermel.

 Vrućina je odavno postala trajna i strukturna pojava na koju mora da se reaguje.

Istovremeno, u Nemačkoj trenutno ne postoji poseban zakon koji reguliše rad tokom velikih vrućina. Primjenjuje se Uredba o radnim prostorijama.

Prema toj uredbi, poslodavci već na temperaturi od 26 stepeni treba da razmotre mere protiv toplotnog stresa.

Na 30 stepeni neophodne su zaštitne mere, dok se na temperaturama višim od 35 stepeni radni prostor uglavnom smatra neadekvatnim za rad.

Finansijski udar

Prema proračunima Allianz-a, toplotni talasi mogli bi nemačku privredu do 2030. godine da koštaju oko 112 milijardi evra.

Produktivnost opada sa svakim dodatnim stepenom iznad 30 za prosečno oko tri odsto, dok troškovi energije, uključujući klimatizaciju, mogu da porastu za oko 1,2 odsto po stepenu.

Slične rezultate dobila je i radionica o javnim politikama "Climate Changes Work“ pri Ministarstvu rada i socijalne politike.

Broj bolovanja povećava se za oko 3,5 odsto u danima sa više od 30 stepeni, a tokom dužih toplotnih talasa i do šest odsto, uz značajne gubitke produktivnosti i ukupnu ekonomsku štetu koja se meri milijardama evra.

Kao odgovor na to razmatraju se različite strategije. Katarina Utermel kao primer navodi južnoevropske zemlje poput Španije i Grčke, gde se radno vreme tradicionalno prilagođava tokom vrelih letnjih meseci.

- Rani početak rada, izbegavanje podnevne vrućine i organizacija radnog dana u skladu s tim - to je veoma jednostavna i efikasna strategija za očuvanje produktivnosti - kaže ekonomistkinja.

 Siesta, kako navodi, "nije popodnevni odmor, već upravljanje rizicima“. Kompanije koje prilagođavaju radno vreme visokim temperaturama štite produktivnost zaposlenih i dugoročnu tržišnu vrednost.

Savezni institut za bezbednost i zdravlje na radu preporučuje da se radno vreme, kada je to tehnički i organizaciono moguće, prilagodi vremenskim uslovima.

- To uključuje i korišćenje fleksibilnog radnog vremena - navodi institut.

Sindikati na oprezu

Sindikati mnogo opreznije gledaju na univerzalna rešenja poput pravila o obaveznoj pauzi tokom najvećih vrućina.

Potrebna su rešenja prilagođena pojedinim granama, naglasila je Anja Pil iz Nemačke konfederacije sindikata (DGB).

Pomeranje radnog vremena na hladnije delove dana može pomoći, ali nije svuda izvodljivo. Zbog toga DGB ističe odgovornost poslodavaca za zaštitu zaposlenih od vrućine na radnom mestu.

Rasprava o reformi Zakona o radnom vremenu dodatno pojačava sukobe. Predlog je da se sadašnji osmočasovni radni dan zameni nedeljnim maksimalnim brojem radnih sati.

Sindikati upozoravaju da bi time standardi mogli da budu ublaženi i strahuju od kraja regulisanog osmočasovnog radnog dana.

Biznis Kurir/Fenix.de