Evropa pod pritiskom energetske krize - "Stagnacija ne može dugo da traje jer vodi ka negativnim ishodima"
Analizirano je stanje Evropske ekonomije, gde su visoke cene energenata, usporavanje privrede i pad potrošnje uticali na tržište rada, dok su građani evrozone strahovali od daljeg rasta cena. Istovremeno je istaknuto da je Srbija nastavila jačanje saradnje sa ključnim partnerima i otvaranje novih razvojnih pravaca u energetici, zdravstvu i industriji, uz najave novih investicija, stabilnijih energetskih tokova i dostupnijih lekova za građane.
Posebno je naglašeno usmeravanje na povezivanje međunarodne saradnje i domaćeg razvoja, uključujući najavu početka rada prve fabrike humanoidnih robota u Šapcu za mesec i po dana, kao i primenu robotike u više privrednih sektora. Takođe je navedeno da je iz Sankt Peterburga stigla informacija o obezbeđenom dodatnom tromesečnom snabdevanju gasom, uz najave paketa pomoći za penzionere i građane sa nižim primanjima.
O daljim ekonomskim i energetskim perspektivama govorili su Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku politiku i predsednik organizacije "Monitor odgovornosti", dr Aleksandar Stojanović, direktor DZ Palilula i Bojan Stanić, pomoćnika direktora u Sektoru za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije za emisiju "Redakcija" Kurir televizija.
"Zdravstvo je najvažniji sistem, bez zdrave nacije nema razvoja"
Ukazano je da se ključni izazovi evropskog zdravstva u Srbiji pretvaraju u investicioni potencijal, pri čemu je posebno naglašeno da bez zdrave nacije ne može biti ni ekonomskog ni društvenog razvoja. Istaknuto je da je Srbija godinama bila zavisna od evropskog tržišta kada je reč o lekovima i medicinskoj opremi, ali da su dobri odnosi sa Kinom otvorili prostor za nove modele snabdevanja i investicija u farmaceutskom i tehnološkom sektoru.
Dr Aleksandar Stojanović je objasnio da je zdravstvo temelj celokupnog sistema i da bez njega nijedan drugi segment ne može da funkcioniše stabilno.
- Zdravstvo je, po meni, najvažniji sistem u čitavom ovom lancu, jer da biste sve ostalo razvijali, morate imati zdravu naciju. Godinama smo zavisili od Evrope i njihovih farmaceutskih kuća, a sada se kroz nove odnose i dolazak drugih partnera, pre svega Kine, otvara prostor za lekove, opremu i tehnologiju koji mogu da unaprede sistem - naveo je Stojanović, dodajući da se očekuje i veća dostupnost lekova po nižim cenama.
On je dalje istakao da farmaceutsko tržište funkcioniše po principu velikog broja paralelnih lekova i da su razlike često više tržišne nego suštinske.
- Imate lekove koji imaju isti sastav, ali različita pakovanja i nazive, i zato dolazi do velikih razlika u ceni. Farmaceutska industrija je jedan od najjačih biznisa na svetu, i postoje lekovi koji su izuzetno skupi, iako su mnogi od njih dostupni u jeftinijim varijantama - objasnio je Stojanović. Zaključio je da je cilj zdravstvenog sistema u Srbiji da pacijentima obezbedi pristupačnije terapije i bolju dostupnost lekova, uz ocenu da će takav pristup dugoročno doprineti većem zadovoljstvu građana i jačanju celokupnog zdravstvenog sistema.
"Stagflacija je ozbiljan rizik, ali Srbija i dalje ima prostor za ekonomsko balansiranje"
Ukazano je da se Evropa suočavala sa usporavanjem ekonomskog rasta i rastućim inflatornim pritiscima, uz sve češće pominjanje termina stagflacija u ekonomskim analizama. Istaknuto je da je Srbija, i pored toga što je Evropska unija njen ključni trgovinski partner, do sada uspevala da izbegne direktne lančane efekte takvih kretanja, zahvaljujući mogućnosti ekonomske fleksibilnosti i balansiranja odnosa sa različitim partnerima.
Miodrag Kapor je objasnio da stagflacija predstavlja istovremenu pojavu ekonomskog usporavanja i rasta inflacije, što je jedan od najtežih makroekonomskih scenarija. - Stagflacija u ekonomskom smislu znači istovremeno usporavanje privrede, odnosno smanjenje bruto nacionalnog dohotka, i rast inflacije. To je ozbiljan problem koji je ranije viđen, na primer u Sjedinjenim Američkim Državama krajem sedamdesetih godina, kada monetarna politika nije mogla da reši oba problema istovremeno - citirao je Kapor.
On je dodao da trenutno ne vidi da u Evropi postoji država koja istovremeno ima izražen problem i sa inflacijom i sa padom ekonomskog rasta, ali da se takav scenario ne može isključiti u budućnosti. - Postoji opasnost da do toga dođe zbog geopolitičkih okolnosti i visokih cena energenata, ali za sada nemamo jasne primere stagflacije u Evropskoj uniji. Srbija, kao što je navedeno, ima određeni prostor za ekonomsko balansiranje - objasnio je Kapor, naglašavajući da takav prostor ima svoje granice u odnosu na evropske integracije i međunarodne sporazume.
Kapor je ukazao i na to da članice Evropske unije imaju ograničenja u sklapanju bilateralnih trgovinskih sporazuma, dok Srbija i dalje ima veću fleksibilnost u tom pogledu.
- Zemlje Evropske unije ne mogu da zaključuju slobodne trgovinske sporazume sa trećim državama kao što su Kina ili druge ekonomije, što ih dodatno vezuje za zajedničku politiku. Srbija to još uvek može da radi, ali do trenutka ulaska u EU - naveo je Kapor, dodajući da ekonomska povezanost sa velikim partnerima istovremeno nosi i ekonomske i političke posledice.
Na kraju je istakao da je važno regulisati odnose u oblasti investicija i izvoza sirovina, posebno kada je reč o kineskim kompanijama, kako bi se obezbedio jednak tretman svih učesnika na tržištu i veća transparentnost ekonomskih tokova.
Evropsko energetsko tržište pod pritiskom, Nemačka u zoni stagnacije i inflacije iznad cilja
Ukazano je da je evropsko tržište energenata tokom prethodnog perioda bilo pod snažnim pritiskom, uz rekordan uvoz tečnog gasa i promene u globalnim tokovima snabdevanja, uključujući i povećanu kupovinu ruskih energenata od strane Japana i Južne Koreje. Istaknuto je da su geopolitička kretanja i energetska zavisnost uticali na stabilnost tržišta, dok su razgovori o dugoročnom rešenju energetskih i bezbednosnih izazova ostali otvoreni, uključujući i pitanje funkcionisanja NIS-a i obezbeđivanja kontinuiteta u snabdevanju.
Bojan Stanić je naveo da je došlo do značajnog rasta uvoza tečnog gasa u Evropsku uniju, pre svega zbog viših cena na globalnom tržištu, kao i da su se promenili obrasci kupovine energenata na međunarodnom nivou.
- U aprilu mesecu vrednost uvoza tečnog gasa u Evropsku uniju bila je viša nego u prethodnim periodima, verovatno i u poslednjih nekoliko godina, pre svega zbog viših cena. Istovremeno, vidimo da Japan i Južna Koreja povećavaju kupovinu ruskih energenata, što pokazuje promene u globalnim tokovima - citirao je Stanić.
On je dodao da je produženje operativnih licenci važno za stabilnost domaćeg energetskog sistema i funkcionisanje rafinerije, kao i da Srbija ima ograničen prostor za uticaj na te procese.
- Američka strana je produžila operativnu licencu i važno je da se ona nastavi dok se ne pronađe dugoročno rešenje za održivo poslovanje NIS-a bez pretnje sankcija. Srbija je u tom smislu uradila maksimum kako bi obezbedila funkcionisanje rafinerije, ali na strukturalne promene ne može direktno da utiče - objasnio je Stanić.
Govoreći o domaćoj industriji, naglasio je da se očekuje oporavak industrijske proizvodnje i prelazak u pozitivnu zonu rasta do kraja drugog kvartala, nakon početnih padova u godini. Takođe je ukazao na značaj energetskih sporazuma i tranzita, uz ocenu da je Srbija i dalje snažno vezana za evropsko tržište i infrastrukturu.
Stanić je posebno istakao i stanje u Nemačkoj, navodeći da se ona nalazi u zoni ekonomske stagnacije uz inflaciju iznad ciljanog nivoa, što predstavlja rizik za celokupnu evropsku ekonomiju.
- Stagnacija znači da nema ni rasta ni pada, ali ona ne može dugo da traje jer vodi ka negativnim ishodima. Takvi primeri su viđeni i u istoriji, poput osamdesetih godina u Jugoslaviji ili sedamdesetih u Sovjetskom Savezu. Danas se Nemačka nalazi u takvoj situaciji, uz inflaciju koja je i dalje iznad cilja - naveo je Stanić, dodajući da je upravo Nemačka najznačajniji ekonomski partner Srbije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
