U okviru projekta Zasadi drvo otpočelo je pošumljavanje nekadašnje deponije u Kuzminu. Najpre je ;ak 14 dana bio angažovan buldožer, pa bager, usledilo je tarupiranje, kopanje rupa kako bi se zasadile mladice bagrema. Vredni volonteri, na izuzetno niskoj temperaturi i gotovo zaleđenoj zemlji, nisu odustajali od sadnje.
- Ovih dana je veoma hladno, rupe su delimično smrzle, međutim, kad razgrnemo malo zemlju, kad ašovom produbimo rupu, može se raditi. Ovo je bivša deponija, kao što ste rekli, uslovi su jako teški, nemoguće je ukloniti svo smeće. To je veoma i skup i zahtevan posao koji je puno vremena iziskivao, nama je redovna sezona u toku, to znate. Tako da smo mi uklonili taj površinski deo otpada, antropogenog porekla, godinama su meštani tu odlagali smeće iz domaćinstva i očekujemo da ćemo na proleće tu imati jednu mladu sastojinu bagrema - kaže Slađana Dabić iz JP "Vojvodinašume".
Praksa je pokazala da pošumljavanje menja svest građana nabolje, te se odriču ružne navike da odlažu smeće na to mesto. A orni da doprinesu tome, bili su kako stariji, tako i najmlađi učesnici akcije, odnosno volonteri.
- Danas sadimo bagrem i to je važno da bismo imali dovoljno kiseonika - rekla je jedna od najmlađih učesnika ancije.
- Pogledajte, ovo je jedna deponija napuštena, neće je niko koristiti, neće je niko obrađivati i mi ćemo danas posaditi ovde bagrem. Bagrem će za godinu, dve, tri početi da cveta, pčelari mogu da se doseljavaju ovde, dovedu pčele, imaćemo meda. Ipak, nešto korisno radimo, možemo svuda da posadimo drvo, pozivam ovim putem sve moje prijatelje i druge koji me znaju, iz cele Srbije pa i Makedonije, Slovenije gde sam bio, da dođu da se pridruže i da na svom mestu isto rade. Ja ću im doći da im pomognem, pošto je ovo već ko zna koja radna akcija - kaže Cveće MIljković.
- Moj motiv je da osvestimo ljude da ovakve deponije, bivše deponije, ne bi trebalo da postoje i da treba biti što više, što humaniji prema životnoj sredini i da što više ovakvih biljčica zasadimo - kaže Katarina Gligorijević.
- Ovo je deponija i to neuređena deponija i u svakom slučaju privesti bilo kakvoj kulturi tu površinu je višestruka korist, u odnosu na ono što je bilo tu - kaže Vid Rađević.
Ova površina se proteže na skoro 4 hektara, a bagrem je vrlo izdržljiva vrsta te je odabir pao na njega.
- Uz sve ekosistemske usluge koje je bagrem, kao i mnobrojne druge drvenaste vrste, pruža, on je posebno interesantan za pčelare. Tako da postižemo i još jedan dodatni efekat što je posebno interesantan za ljude koji se bave pčelarstvom. On je tzv. medonosna vrsta, tako se kaže. U zavisnosti od toga u kakvoj je kondiciji lice koje sadi, dnevno može zasaditi od 80 do 100 sadnica. Na ovoj površini smo planirali ukupno 8.200 sadnica. E sad vidite kolika je ekipa, koliko bude orna, takvi će biti rezultati - dodaje Slađana Dabić.
U Kuzminu je na ovoj lokaciji zasađeno čak 8.200 sadnica bagrema. A to je druga deponija koja je pretvorena u šumu u okviru ovog projekta. Prošle godine je to bila Bačka Palanka.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs/Aleksandra Dražić
NE PROPUSTITE
