Najeminentniji stručnjaci iz oblasti šumarstva na Forumu „Zasadi drvo - promeni sve(s)t“ razmatrali izazove koje donose klimatske promene, rešenja za urbano šumarstvo i primenu digitalizacije
Kako klimatske promene utiču na šume, koje su posledice njihovog delovanja, mogu li da budu sanirane i koliko nam u svemu tome može pomoći digitalizacija, neke su od tema koje su pokrenute na trećem po redu Forumu „Zasadi drvo - promeni sve(s)t“, koji je održan pre dva dana u Privrednoj komori Srbije u Beogradu.
Ovaj skup bio je prilika da čujemo koji su to aktuelni izazovi s kojima se ova delatnost suočava, kao i koja su potencijalna rešenja.
Irena Petrović, menadžerka za korporativne komunikacije i održivost WMG, podsetila je da je ova kompanija posvećena promovisanju održivog razvoja i podizanju svesti o očuvanju životne sredine.
- Pre oko pet godina pokrenuli smo partnerski projekat „Zasadi drvo“, a ovaj Forum predstavlja platformu za dijalog i razmenu ideja s fokusom na tri oblasti koje igraju veliku ulogu u savremenom šumarstvu - istakla je ona.
foto: Privatna Arhiva
Crveni talas
Moderator prvog panela „Šume i klimatske promene“ šumarski inženjer Predrag Jović naveo je da nam sledi „život u crvenom“ budući da se predviđa da će se do kraja decenije temperature povećati 1-1,5 stepeni Celzijusa.
Šef Odseka za planiranje i održivi razvoj Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Vladimir Nikolić naveo je da je, prema poslednjoj Nacionalnoj inventuri šuma, šumovitost Srbije oko 39 odsto.
- Postavlja se pitanje kako tim resursom gazdovati u izmenjenim klimatskim uslovima. Poljoprivreda i šumarstvo su dva najugroženija sektora. Kroz primenu novih tehnologija i inovativnih rešenja mora da se tim resursom gazduje - rekao je Nikolić i naveo da se u našim šumama skladišti oko 257 tona ugljenika.
Prof. Ana Vuković Vimić, meteorolog i vanredni prof. Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kazala je:
- Klima nije statička, već dinamična karakteristika naše okoline. Prioriteti su određeni za narednih nekoliko godina, pravilnici za planiranje i gazdovanje šumama se menjaju i u njima značajno mesto zauzimaju klimatske promene. Šumarstvo je specifično i potrebno mu je da zna klimatske uslove do kraja veka, za razliku od drugih sektora kojima je dovoljno da znaju za nekoliko decenija - ističe ona.
Tehnološka transformacija za očuvanje šuma
foto: Privatna Arhiva
U trećem panelu „Digitalizacija u šumarstvu“, o značaju tehnološke transformacije i primene novih tehnologija u šumarstvu, uključujući digitalizaciju, daljinsku detekciju i dronove, govorili su inženjer šumarstva Bojan Tubić u JP „Vojvodinašume“ i Nenad Šurjanac sa Instituta za šumarstvo.
U trećem panelu „Digitalizacija u šumarstvu“, o značaju tehnološke transformacije i primene novih tehnologija u šumarstvu, uključujući digitalizaciju, daljinsku detekciju i dronove, govorili su inženjer šumarstva Bojan Tubić u JP „Vojvodinašume“ i Nenad Šurjanac sa Instituta za šumarstvo.
Kao klimatolog, ona je istakla da se već sada zna da će „u klimi sredine veka, 204-2060, oko 56% naše teritorije biti pod visokim rizikom od degradacije zbog uticaja ekstremnih padavina koje će postati znatno učestalije“.
- Već imamo za 100% udela padavina u obliku ekstremnih padavina. U klimi sredine veka prelazimo od humidne ka suvoj klimi, kao da ćemo biti u nekom stalnom deficitu vode. Menja nam se raspodela padavina. Smanjuju se padavine tokom leta, a u hladnom delu godine imamo povećanje padavina. Vrlo pouzdano znamo kakva će biti klima sredine veka - navela je prof. Vuković Vimić i istakla da je povećanje zelenih površina urgentno.
Vanredni profesor sa Šumarskog fakulteta u Beogradu Nenad Petrović istakao je da proizvodni proces u šumi traje od 30 do 130 godina i da ne može da se poveća proizvodnja u odnosu na ono što već postoji.
- Tako dugačak vremenski period i ta „fabrika na otvorenom“ čini šumarstvo sektorom koji ima veliki stepen neizvesnosti. Ako tome dodamo i klimatske promene, jasno je da je to nešto što dodatno opterećuje sektor šumarstva. Odluke koje se donose u šumarstvu tiču se nekoga za sto godina. Jedna od najadaptivnijih mera su uputstva za gazdovanje šumama u uslovima klimatskih promena radi implementacije koncepta prirodi bliskog gazdovanja - kaže prof. Petrović.
Marko Marinković, izvršni direktor JP „Vojvodinašume“, istakao je da je pritisak okruženja na šume sve veći, naročito u Vojvodini, gde se širi građevinsko i poljoprivredno zemljište.
- Problem je realan kada je reč o klimatskim promenama, jer se suočavamo s problemom da očuvamo postojeće šumske ekosisteme. Suočavamo se sa olujnim nevremenima, sušenjem šuma i pokušavamo adaptivno da se ponašamo u odnosu na to. Važno je da shvatimo da su šume ugrožene toliko da, kada bismo celu planetu pošumili, opet ne bismo imali efekat koji želimo. Očekivanja koja se stavljaju pred šumarstvo su jako velika, kao i izazovi - konstatuje on.
Šumarski inženjer Boris Ivanović iz JP „Srbijašume“ ističe daje tom preduzeću očuvanje genofonda šumskih vrsta drveća veoma važno, te da sa Institutom za šumarstvo vrlo intenzivno rade na konzervaciji i osnivanju semenskih plantaža.
- Važno je proizvoditi adekvatan i kvalitetan sadni materijal u velikim količinama, s tim u vezi na rasadnike treba gledati kao na mini zelene fabrike. Da bi oni funkcionisali i proizvodili šumski sadni materijal sa adaptivnim osobinama, mi u tu delatnost moramo investirati više, i u opremanje i u obučavanje kadrova. Neophodno je da se šumarstvo postavi u fokus - kaže Ivanović.
- Taj paradoks se menja - intenzivno se radi na konceptu zelenih površina, postoje brojni primeri dobre prakse - istakao je on.
Prof. dr Saša Orlović, direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, naveo je da je dobro što preovlađuje koncept koji kaže „vratimo prirodu u gradove“, jer je to bitno kod osnivanja zelenih površina - da pokušamo da imitiramo prirodu. On je istakao podatak da u Moskvi 54% čine zelene površine, u Singapuru 47%, u Sidneju 46%, a u Novom Sadu 38%.
- Smatra se da treba da bude po stanovniku 25-30 kvadratnih metara zelenih površina. U Novom Sadu su investitori u obavezi da obezbede određen procenat zelenila, a oni bi često samo napravili travnjak. Međutim, to smo promenili u GUP i precizirali da se to odnosi na visoko drveće, jer je ono odgovor na zagrevanje. Ne treba zanemariti da je zelenilu teže u urbanim uslovima, nego u šumi. Jedan od načina da ima se pomogne su zalivni sistemu na što većim površinama, i treba voditi računa o sadnji onih biljaka koje su otporne na sušu i na zagađenje - kaže prof. Orlović i navodi primer gradske uprave Novog Sada koja je 2018. oformila Savet za zelenilo.
Zamenik direktora Instituta za šumarstvo Aleksandar Lučić podsetio je na Strategiju pošumljavanja Beograda.
- Institut je 2011. uradio taj strateški dokument sa Šumarskim fakultetom i od tada je dosta toga implementirano. On se sada menja, radi se dopuna u cilju povećanja šumovitosti Grada Beograda. Imali smo sjajan primer - projekat koji smo obradili za Grad Beograd, gde smo analizirali stanje stabala samo u opštini Savski venac i identifikovali 253 javne institucije na samoj opštini i u okviru toga analizirali 190 ustanova koje su imale stabla na svojim površinama kojima niko nije upravljao. Uneli smo u bazu 9.300 stabala i analizama došli do toga da je potrebno zameniti 1.000 stabala - navodi on.
Prof. Ana Vuković Vimić dodala je da stanje vremenskih i klimatskih uslova u gradovima pokazuje da je najveća opasnost od povećanja toplotnih talasa.
- Toplotni talas se u klimi 20. veka javljao jednom u deset godina, a sada ih je četiri po godini. Mi prelazimo u klimu gde ćemo živeti u toplotnom talasu. Sada su sva leta ekstremno topla i najveća opasnost u gradovima je od velikih vrućina, jer se leto produžilo na četiri meseca. Ozelenjavanje gradova to može da reši, ne samo zbog manjeg zagađenja nego i zbog stvaranja prirodne zasene. Zeleni krovovi, parkovi i svako drvo imaju ulogu u smanjenju urbanih toplotnih ostrva - zaključuje naša sagovornica.
Docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu dr Ivan Simić primećuje da je grad evoluirao.
- Od zaštićene sredine koja je kontrast prirodi, grad je došao to te tačke da mora prirodom da se štiti. Grad Beograd je 1972. godine doneo moderan urbanistički plan koji je podrazumevao mnogo zelenila i gde je krilatica bila „arhipelag naseljen u moru zelenila“. Ono što je važno jeste da postoji spoj između izgrađenog i prirodnog - rekao je on i, kao primer dobre prakse, naveo deo novobeogradskog Bloka 45 i Golf naselja.
