OVAJ SRPSKI GRAD JE SKUPLJI OD MADRIDA I BERLINA! Litar mleka košta do 7 dinara više, a evo šta je sa mesom

Cene hrane u svetu porasle su na najviši nivo u poslednje dve godine i pri tome je meso rekorder, jer beleži vrednosti koje su najveće od kada Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavljuje podatke.

Ono što je interesantno i pomalo tragikomično, a upoređujući ovdašnje cene iz marketa sa onima u najvećim evropskim prestonicama - jeste da je u Banjaluci jedan litar mleka skuplji nego recimo u Madridu i Berlinu, i ta razlika ide od dva do 12 feninga (do sedam dinara), piše Glas srpske. Kada su u pitanju Pariz, London i Rim, ova namirnica u ovim metropolama košta od 1,35 do 1,50 evra.

Slična situacija je i u slučaju mesa, pogotovo junetine. Kilogram u gradu na Vrbasu košta oko 12,5 evra (1.465 RSD), dok u najvećem britanskom gradu iznosi 11,88. U ostalim evropskim prestonicama, Parizu, Berlinu i Rimu, kilogram se kreće od 14 do 17 evra. U slučaju pilećeg filea, on je najjeftiniji u španskoj prestonici (7,66 evra), a najskuplji, reklo bi se očekivano, u Parizu.

Ipak, najveća i pomalo neobjašnjiva razlika primetna je u slučaju pirinča koji je kod nas skuplji za 90 feninga od onog u Madridu i za 20 feninga od onog u Londonu. Plaćamo ga otprilike kao i Italijani.

Jedino s čim možemo da se pohvalimo jesu cene krompira, koji je u Banjaluci jeftiniji u proseku od pola do marku po kilogramu. Ova namirnica je od pomenutih metropola najskuplja u Parizu gde košta čak 2,27 evra. Nije samo jasno da li se eventualno radi o organskom proizvodu, što bi jednim delom moglo opravdati ovako visoku maloprodajnu cenu.

I nije ovo jedini problem. U poslednjih 12 meseci cene hrane u Republici Srpskoj zabeležile su novi rast. Ako se analiziraju podaci Zavoda za statistiku, najviše je poskupela junetina, za čak 20 odsto, a toliki procenat zabeležen je i u slučaju suncokretovog ulja. Nažalost, negativni trend nije zaobišao ni naš nasušni hleb, koji je danas za oko šest odsto skuplji u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj procenat treba uzeti sa rezervom i može se pretpostaviti da je znatno veći, jer je u međuvremenu smanjena gramaža većine pekarskih proizvoda.

Ovi podaci i cenovne anomalije nisu začudili izvršnu direktorku prijedorskog udruženja za zaštitu potrošača "Don" Murisu Marić. Navodi da se radi o tragikomičnim podacima, te da hrana na ovim prostorima, polako, ali sigurno postaje luksuz, jer sva poskupljenja ne prati i adekvatan rast plata. Ukazuje i na velike razlike u ličnim primanjima onih koji žive na ovim prostorima i u drugim evropskim državama, što onda, kako ističe, ovoj priči daju dodatnu negativnu dimenziju i konotaciju.

"Jednostavno smo uništili sve. Gotovo da nemamo domaću proizvodnju, a to je posebno vidljivo kada je u pitanju meso koje uvozimo u ogromnim količinama. Ono dolazi sa raznih egzotičnih destinacija. I pomenute razlike u cenama još su veće ako uzmemo u obzir plate, ko koliko čega može i da kupi. Kod nas je prosečna plata oko 1.500 maraka i ona može da pokrije tek polovinu potrošačke korpe. Nažalost, samo pričamo o preživljavanju. A šta je sa ostalim stvarima, letovanjima, odlascima u restoran, pozorište? Standard nam je takav da o ovakvim stvarima gotovo i da ne pričamo", istakla je Marićeva za "Glas".

Razlike u metropolama

Među glavnim gradovima pet najvećih evropskih ekonomija, Francuska je najskuplja, a Španija najjeftinija u pogledu cena namirnica. Korpa namirnica košta 71 evro u Parizu, a ista je samo 46 evra u Madridu. Zbog toga je francuska prestonica 54 odsto skuplja od španske. Pariz je znatno skuplji i od Rima (za 39 odsto) i Berlina (za 29 odsto). U poređenju sa Londonom, razlika je manja, pri čemu je Pariz 15 odsto skuplji.

Kurir Biznis/Telegraf/Glas Srpske