Pomeranje sata utiče na radnu efikasnost, zabluda ili ne?
Međutim, iza tog jednog sata skriva se značajan efekt na ljudski organizam, a samim tim i na radnu efikasnost i poslovanje. Studije pokazuju da pomeranje sata dovodi do smanjenog angažmana radnika, nižeg fokusa, skraćenja sna i poremećaja cirkadijalnog ritma.
Na primer, jedna analiza objavljena u časopisu Public Health (prema studiji sa zaposlenima) pokazala je da u nedelju dana nakon pomeranja sata dolazi do smanjenog radnog angažmana. Lošiji kvalitet sna delimično objašnjava taj pad, naročito kod osoba koje imaju večernji hronotip („noćne sove“).
Poremećaj do 2,5 nedelje
Slično tome, istraživači sa Univerziteta Oregon ispitali su aktivnosti korisnika GitHub-a (174.505 korisnika) i utvrdili da prelaz na letnje računanje vremena uzrokuje smanjenje produktivnosti koje može da traje i do dve sedmice.
Drugim rečima: iako mnogi misle da se sve "vrati u normalu" nakon nekoliko dana, efekti mogu da se "razležu“ mnogo duže.
Za poslodavce, ovo znači konkretne troškove: smanjena produktivnost, više grešaka, pad koncentracije, potencijalno povećan broj odmora ili bolovanja. Takođe, studije ukazuju na povećan rizik od saobraćajnih nezgoda neposredno nakon promene, kao i povećan broj srčanih udara.
Kako se izboriti
Najvažnije je pripremiti zaposlene. Nekoliko dana pre promene, savetovati lagano prilagođavanje, raniji odlazak na spavanje, jutarnja svetlost, smanjenje stimulansa pre sna. Fleksibilno radno vreme u danima nakon promene može pomoći adaptaciji, posebno u vidu kasnijeg ili promenjenog početka rada
Iako sam čin pomeranja sata traje svega jedan sat, njegov uticaj na radnu efikasnost, koncentraciju i zdravlje zaposlenih može biti mnogo dublji i dugotrajniji nego što je na prvi pogled vidljivo. Za moderne kompanije koje teže visokoj produktivnosti i mentalnom zdravlju radnika, ignorisanje ovih efekata može značiti propuštene prilike i nepotrebne troškove.
Biznis Kurir/Bizlife.rs
BONUS VIDEO: