HRVATSKA UVODI STUDIRANJE U RADNI STAŽ?! Pogodnost za mlade, ali ekonomisti upozoravaju na cenu ove mere
Rasprava o izmenama Zakona o penzijskom osiguranju ponovo se zahuktava u hrvatskom Saboru nakon što je poslanica Marija Selak Raspudić predložila dopunu kojom bi se u radni staž uračunao i period rada tokom redovnog studiranja.
Prema njenim rečima, brojni visokoobrazovani građani suočavaju se s paradoksom – iako su tokom studija radili i uplaćivali doprinose, kasnije im nedostaje dovoljno godina staža da bi ostvarili pravo na starosnu penziju.
Selak Raspudić ističe da je reč o meri koja bi mogla bar delimično da ispravi nepravdu prema mladima koji su se još tokom studija uključivali na tržište rada. „Mnogi od njih, uprkos godinama rada, završavaju s upitnim penzionim pravima jer im se studentski rad ne priznaje u punom obimu“, upozorila je poslanica.
Tema nije nova, ali poslednjih godina postaje sve aktuelnija. Hrvatska je jedna od zemalja Evropske unije s izraženim problemom demografskog starenja i nepovoljnim odnosom radnika i penzionera. Uz to, sve je više mladih koji su prinuđeni da duže studiraju, a zatim rade nesigurne ili kratkoročne poslove. U takvim okolnostima, sve veći broj njih ulazi u penzioni sistem sa značajnim „prazninama“ u stažu.
Demotivišući rad?
Jedan od argumenata poslanice jeste i činjenica da današnji studenti često nisu pasivni slušaoci predavanja. Oni rade u trgovini, ugostiteljstvu, IT sektoru, logistici i naučnim institucijama, pri čemu ostvaruju konkretne prihode i doprinose. Međutim, kako pravila sada stoje, njihov trud u velikoj meri ostaje "nevidljiv“ kada je reč o budućim penzijama. Takvo rešenje, prema rečima Selak Raspudić, bilo bi i motivišuće za mlade koji već tokom studija počinju da stiču radno iskustvo. Istovremeno bi se, smatra ona, smanjila nejednakost u odnosu na one koji odmah nakon srednje škole odlaze da rade i time automatski stiču penzioni staž.
S druge strane, pitanje finansijske održivosti sistema nameće se kao ključna prepreka. Hrvatski penzioni sistem već sada je pod snažnim pritiskom – broj penzionera stalno raste, dok je broj zaposlenih nedovoljan da pokrije sve obaveze. Svaka nova pogodnost znači i novo opterećenje za budžet.
Ekonomski analitičar Damir Novotny ističe da praksa uključivanja studentskog rada u radni staž nije uobičajena. „Praksa nije da se uključuje radni staž za vreme studiranja, ali moguće je. U nekim zemljama studenti imaju ograničen broj sati koje mogu da rade, a preko te granice moraju da uđu u penzioni sistem. Ali, to se ne može uvesti automatski“, objašnjava Novotny.
On dodaje da bi eventualna primena takve mere zavisila isključivo od političke volje i spremnosti zakonodavaca da sistem prilagode. "Hoće li se neki oblik zakona uvesti i kod nas? Sve je moguće, pitanje je kreatora javnih politika i ko će to da sprovede“, kaže Novotny, ali upozorava: "Mi imamo propisa i više nego dovoljno. Ne možemo samo povećavati prava penzionog sistema, neko taj sistem mora i da puni.“
Različite mogućnosti
Jasno je da svaka nova grupa "povlašćenih“ ulazaka u sistem dodatno pogoršava ionako klimavu ravnotežu prihoda i rashoda. Na evropskom nivou rešenja su različita. U Nemačkoj, na primer, studenti mogu da rade do određenog broja sati bez punog penzionog doprinosa, ali kada pređu taj prag – automatski postaju deo sistema. U skandinavskim zemljama studenti koji rade uglavnom uplaćuju doprinose od prvog dana. Hrvatska se, međutim, još uvek drži modela prema kojem studentski ugovori funkcionišu kao paralelni sistem s minimalnim doprinosima.
Pitanje je i šta bi takva mera značila za tržište rada. Poslodavci se često odlučuju za studentski rad upravo zato što je povoljniji i fleksibilniji. Ako bi se rad preko studentskih ugovora u potpunosti izjednačio s redovnim zaposlenjem, to bi moglo da dovede do smanjenja interesa za zapošljavanje studenata.
S druge strane, postoji i argument da bi se time smanjile zloupotrebe. Nije retkost da poslodavci "vuku“ posao preko studentskih ugovora iako je reč o poslovima koji bi trebalo da budu regulisani standardnim ugovorima o radu. Za sada, predlog Marije Selak Raspudić tek je otvorio raspravu. Vlada i Ministarstvo rada još se nisu izjasnili o tome, ali se očekuje da će predlog izazvati polemike i u poslaničkim klupama i među stručnjacima.
I dok studenti i mladi koji rade pozdravljaju ideju, sindikati i poslodavci su oprezni, a ekonomski analitičari upozoravaju da je svaka reforma penzionog sistema osetljivo pitanje koje zahteva dugoročne proračune i šire dogovore. U zemlji u kojoj mladi sve kasnije ulaze na tržište rada, a prosečni životni vek se produžava, jasno je da postojeći sistem neće moći da opstane bez temeljne reforme.
Kurir Biznis/Dnevno.hr
