Novi trend na tržištu rada: Penzioneri najviše rade OVAJ posao - postao im glavna slamka spasa!
Posmatrajući ponudu i potražnju na domaćem tržištu rada, jedan sektor se ubedljivo izdvojio kao najveći poslodavac za populaciju u trećem dobu - sektor privatnog obezbeđenja. Angažmani u ovoj industriji postali su najčešći izbor za penzionere koji traže stabilan i legalan način da dopune kućni budžet, pa se procenjuje da u pojedinim licenciranim agencijama najstariji radnici čine čak i više od polovine ukupno zaposlenih na terenu.
Ovaj trend nije nastao preko noći, već je direktna posledica ozbiljnog deficita mlađe radne snage u ovoj grani privrede. Mlađi i radno sposobni ljudi uglavnom izbegavaju poslove fizičkog i tehničkog obezbeđenja zbog relativno niskih početnih plata, smenskog rada i uslova koji ne nude veliku mogućnost napredovanja, preusmeravajući se ka građevini, dostavi, vožnji ili radu u inostranstvu. Poslodavci u sektoru bezbednosti stoga su u penzionerima pronašli idealno rešenje za popunjavanje praznina na manjim i manje zahtevnim pozicijama, gde se traže odgovornost, tačnost i stalno prisustvo na objektu.
Zašto mlađe generacije izbegavaju ovaj posao?
Tržište rada u Srbiji pretrpelo je ogromne promene u poslednjoj deceniji, pri čemu je mlađa radna snaga postala izuzetno mobilna i usmerena ka poslovima koji nude bržu zaradu ili rad od kuće. Rad u sektoru obezbeđenja obično zahteva višečasovno stajanje, rad u noćnim smenama, tokom vikenda i praznika, što mladima u dvadesetim i tridesetim godinama više nije privlačno.
Kako su se pojavile alternative u vidu vožnje za dostavljačke platforme, rada u magacinima e-trgovina ili sezonskih poslova na građevini gde su dnevnice drastično skočile, privatno obezbeđenje je među mlađom populacijom spalo na sam dno liste poželjnih zanimanja.
Zašto agencije daju prednost radnicima u trećem dobu?
Za razliku od mladih radnika koji često menjaju poslove u potrazi za boljim platama, penzioneri u ovoj industriji važe za izuzetno lojalne, proaktivne i disciplinovane zaposlene. Većina njih decenijama je sticala radne navike, poštuje radno vreme i hijerarhiju, retko odlazi na bolovanja i stabilno obavlja svoje svakodnevne dužnosti.
Agencije u njima vide pouzdano osoblje za dežurstva na ulaznim kapijama fabrika, čuvanje gradilišta, kontrolu ulaska u stambene zgrade, poslovne objekte ili javne ustanove, gde se ne zahteva vrhunska fizička spremnost kakva je potrebna za intervencije u visoko rizičnim situacijama.
Finansijska matematika: Spas za kućni budžet i male penzije
Finansijski i pravni okvir u Srbiji u potpunosti ide naruku i radnicima u trećem dobu i poslodavcima koji ih angažuju. Zakon dozvoljava penzionerima (osim vojno-policijskih starosnih specifičnosti pod posebnim uslovima) da nesmetano rade i primaju pun iznos svoje penzije uz platu ostvarenu novim radnim angažovanjem.
Zarade u ovom sektoru variraju od minimalca pa do iznosa koji u zavisnosti od fonda sati i noćnih smena mogu dostici značajnu sumukoja nekada prevazilazi i samu penziju radnika. Kombinacija redovnog mesečnog primanja iz fonda PIO i dodatnih satnica u obezbeđenju omogućava penzionerima da lakše pokriju troškove komunalija, lekova i osnovnih životnih namirnica.
Zakonske procedure i proces licenciranja radnika
Iako se u javnosti često misli da rad u obezbeđenju ne zahteva nikakve posebne pripreme, Zakon o privatnom obezbeđenju nalaže jasna i stroga pravila. Svi zaposleni koji obavljaju ove poslove moraju proći stručnu obuku i položiti državni ispit pri Ministarstvu unutrašnjih poslova kako bi dobili odgovarajuću licencu (najčešće licencu sa ili bez oružja LF1 ili LF2).
Veliki broj penzionera uspešno prolazi kroz ove obuke, proveru neosuđivanosti i lekarske preglede, pokazujući visoku motivisanost da ispune sve zakonske kriterijume. Sam rad podrazumeva višečasovna dežurstva, noćne smene i vođenje evidencije posetilaca, što mlađima zna biti naporno i monotono, dok najstarijima odgovara predvidljiv ritam obaveza.
Pored finansijskog momenta koji je nesumnjivo primaran, radno angažovanje u privatnom obezbeđenju nosi i važnu socijalnu komponentu za populaciju u trećem dobu. Odlazak u penziju za mnoge ljude predstavlja nagli prekid društvenih kontakata, što često dovodi do osećaja beskorisnosti, usamljenosti i pada vitalnosti.
Povratak u radno okruženje najstarijima pruža preko potreban osećaj korisnosti i pripadnosti društvu, održava njihovu mentalnu i fizičku aktivnost i omogućava im svakodnevnu komunikaciju sa ljudima. Mnogi penzioneri ističu da im rad u smenama pomaže da ostanu u formi i zadrže zdravu dnevnu rutinu.
Kakva je budućnost radne snage u ovoj industriji?
Sve veći udeo penzionera na poslovima obezbeđenja jasan je signal strukturnih promena kroz koje prolazi domaće tržište rada i demografska slika Srbije. Dok god postoje velika potražnja za fizičkim obezbeđenjem objekata i deficit mlađe radne snage, najstariji sugrađani ostaju nezamenljiv oslonac ove industrije.
Predviđanja pokazuju da će se ovaj trend nastaviti i u narednim godinama, pri čemu će fleksibilni oblici radnog angažovanja penzionera postati standard ne samo u obezbeđenju, već i u sektorima poput održavanja, komunalnih usluga i lakše maloprodaje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
