Plata do 150.000 dinara, a fakultet nije uslov: Ovo zanimanje postalo veoma traženo, sve veća pomama za šestomesečnim kursevima

Ako uđete na neki od sajtova sa oglasima za posao, videćete da je knjigovođa veoma tražen. Interesantno je da pojedini poslodavci nude platu i do 150.000 dinara, naglašavajući da nije neophodno posedovanje fakultetske diplome. Zbog toga, kako pokazuju podaci, sve je veći broj onih koji upisuju šestomesečni kurs za knjigovođu.

Miloš Tešić iz Sindikata radnika kaže za Nova.rs da je gotovo svakoj firmi potreban neko ko vodi računa o računima, zaradama, porezima i finansijskoj dokumentaciji, zbog čega ne treba da čudi ova potražnja.

"Mislim da knjigovodstvo nije bilo toliko aktuelno zato što se verovalo da je knjigovođa onaj koji je fakultetski obrazovan. Međutim, istina je da diploma nije nužna. Naravno, to je veliki plus pri zapošljavanju, ali je sasvim dovoljna i pravno-ekonomska škola i eventualno diploma završenog kursa", kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, aktuelni podaci pokazuju da se zarada knjigovođe u Srbiji u proseku kreće oko 120.000 dinara mesečno, ali razlike između pojedinačnih plata mogu biti velike.

"Zara u knjgovostvu može biti različita. Na zaradu utiču iskustvo, grad, veličina kompanije, nivo odgovornosti i znanje koje zaposleni poseduje", dodaje on.

Prema trenutno dostupnim podacima portala Poslovi Infostud, prosečna neto plata za poziciju knjigovođe iznosi 103.716 dinara mesečno, dok je medijalna zarada 97.991 dinar.

Prijavljene plate kreću se i do 148.278 dinara, na osnovu 283 prijavljene plate.

"Tako je, plate variraju. Negde sam pročitao podatak da je u Beogradu trenutno prijavljena prosečna plata knjigovođe oko 120.000 dinara neto, dok je medijalna plata nešto 4.000 do 5.000 dinara manje", dodaje naš sagovornik.

Šta radi knjigovođa

Prema opisu zanimanja na sajtu Poslovi Infostud knjigovođa je zadužen za svakodnevno i sistematsko evidendiranje poslovnih promena jedne firme.

On unosi i obrađuje dokumentaciju, knjiži izlazne i ulazne fakture, izvode banke, blagajne i robno-materijalnog prometa.

Takođe, knjigovođa priprema obračun zarada za zaposlene, naknada i poreza na dohodak, prati poreske obaveze, priprema i predaja poreske prijave.

Tešić napominje da je važno napraviti razliku između knjigovođe i računovođe.

"Često u praksi ljudi mešaju ova dva pojma. Knjigovođa i računovođa ne rade isti posao. Knjiženje je osnovni posao unosa i evidencije, dok računovođa ide korak dalje – sastavlja bilanse, finansijske izveštaje i analizira rezultate poslovanja", kaže on.

Pomama za kursevima

Tešić dodaje da je internet pun ponude različitih kurseva za knjigovodstvo.

"Ima mnogo različitih kurseva, sa različitim cenama, različitom ponudom. Knjigovođa nije samo neko ko unosi račune, što inače mnogi veruju da radi. Na kraju krajeva, knjigovođa vrlo brzo može da otvori svoju knjigovodstvenu agenciju i da bude sam svoj gazda".

Tako, agencije vode knjige za paušalce, preduzetnike i d.o.o. firme, sa jasnim paketima i fiksnim cenama.

"Knjigovodstvo nije nov posao, ali je zahvaljujući digitalnim tehnologijama, to postao. Pritom, svodi se i na rad od kuće, što se praktikovala u doba korone, tako da verujem da će knjigovodstvo i te kako da živi, dok su neki govorili da izumire zbog tehnologija", kaže naš sagovornik.

Dodaje da kao i u svakom poslu ima "rokova i pritisaka", ali je zarada zagarantovana.

"Knjigovođe moraju stalno da se usavršavaju. Stalno praćenje izmena propisa i usavršavanje rada na računaru se smatra neophodnim za uspešno obavljanje posla. Ne mogu svi odmah početi da rade ovaj posao za mesečnu nadoknadu. Volonterski rad radi sticanja iskustva često se ispostavlja kao neophodan korak u karijeri knjigovođe. Ali se na kraju to isplati", ističe on.

Kurir.rs/Nova