Šok na pijacama, ljudi gledaju u neverici: Kilogram ovog voća 2.200 dinara - evo zašto je toliko skupo
Cena borovnica u Srbiji, koja ovih dana dostiže i oko 2.200 dinara po kilogramu, i to nije rezultat proizvoljnog formiranja, već posledica više konkretnih faktora koji direktno utiču na tržište.
Naime, borovnica važi za jednu od najzahtevnijih i najskupljih voćnih kultura za uzgoj. Za razliku od tradicionalnih vrsta poput jabuke ili šljive, ova biljka zahteva specifično kiselo zemljište, sistem navodnjavanja "kap po kap", protivgradne mreže, a često i plasteničku ili poluzaštićenu proizvodnju.
Stručnjaci iz oblasti voćarstva ističu da su ulaganja po hektaru višestruko veća nego kod većine drugih voćnih vrsta, dok su prinosi u prvim godinama ograničeni.
Dodatni pritisak na cenu stvara i sama berba. Borovnice se beru isključivo ručno, jer ne postoji adekvatna mehanizacija kao kod nekih drugih kultura. To značajno povećava troškove rada, pa proizvođači navode da upravo berba čini jedan od ključnih elemenata konačne cene.
Veliku ulogu igra i izvoz. Srbija je poslednjih godina postala značajan izvoznik borovnica, a veliki deo proizvodnje završava na tržištima Zapadne Evrope, gde su cene znatno više. To znači da domaći kupci praktično konkurišu inostranim, pa u trenucima pojačane tražnje iz Evropske unije raste i cena na domaćem tržištu.
Uz sve to, dodatno poskupljenje donose i opšti troškovi proizvodnje - gorivo, đubrivo i sredstva za zaštitu bilja, koji su u poslednjih nekoliko godina značajno porasli. Poljoprivredni ekonomisti upozoravaju da se svaki rast ovih troškova direktno preliva na krajnju cenu proizvoda.
Na cenu utiče i ponuda na tržištu. Ukoliko sezona kasni zbog vremenskih uslova ili je rod slabiji, cene dodatno rastu. Na samom početku sezone borovnice su tradicionalno najskuplje, pa iznosi iznad 2.000 dinara po kilogramu nisu neuobičajeni, dok se kasnije, sa većom ponudom, može očekivati pad.
Na kraju, borovnice danas imaju i status "premium" voća, traženog zbog svojih nutritivnih i zdravstvenih benefita, što dodatno održava visoku cenu.
Kada se svi ovi faktori uzmu u obzir, jasno je da cena od oko 2.200 dinara po kilogramu nije izuzetak, već realan odraz skupe proizvodnje, visokih troškova rada, izvozne tražnje i tržišnih kretanja.
Biznis Kurir/Telegraf
