Stručnjaci upozoravaju, pripremite se na najgore: Šta obavezno morate da imate kod kuće ako dođe do katastrofe
Umesto jednokratne kupovine velikih količina, mnogi stručnjaci savetuju postepeno stvaranje zaliha kroz redovnu kupovinu proizvoda koje ionako koristite, uz njihovu stalnu rotaciju.
Evropska unija sve glasnije upozorava na potrebu bolje pripremljenosti građana za vanredne situacije – od prirodnih katastrofa do poremećaja u snabdevanju. U novoj strategiji koju je predstavila Evropska komisija naglasak je stavljen na to da bi svako domaćinstvo trebalo da ima osnovne zalihe za najmanje 72 sata samoodrživosti.
Zašto su nam potrebne zalihe?
Razlog je jednostavan: krizne situacije ne moraju nužno biti ekstremne poput ratova. Kako piše t-online, dovoljne su snažne vremenske nepogode, nestanak struje ili prekid vodosnabdevanja da svakodnevni život u kratkom roku postane ozbiljno otežan. U takvim okolnostima prodavnice mogu biti zatvorene, bankomati van funkcije, a pristup informacijama ograničen.
Stručnjaci za civilnu zaštitu upozoravaju da većina ljudi potcenjuje koliko brzo sistemi na koje se oslanjamo mogu da zakažu. Nestanak električne energije, na primer, automatski znači i probleme sa rasvetom, kuvanjem, internetom, pa čak i snabdevanjem vodom u nekim zgradama. Upravo zato preporuka nije panično gomilanje, nego promišljena priprema osnovnih potrepština.
Šta obavezno treba imati kod kuće?
Temelj ovakve pripreme čine voda i hrana, ali i drugi praktični detalji:
Voda: Preporučuje se najmanje 1,5 do 2 litra vode po osobi dnevno.
Hrana: Namirnice koje imaju dug rok trajanja i ne zahtevaju kuvanje – poput konzervirane hrane, žitarica, orašastih plodova ili suvog voća.
Oprema i novac: Korisno je imati izvore svetla (baterijske lampe), radio na baterije ili ručni pogon za informisanje, kao i određenu količinu gotovine.
Praktični detalji: Ručni otvarač za konzerve, šibice ili prenosivo kuvalo (rešo).
Specifične potrebe: Treba uzeti u obzir potrebe svih članova domaćinstva, uključujući decu, hronične bolesnike ili kućne ljubimce.
Kako pametno stvarati zalihe?
Kao što je već istaknuto, ključna je jednostavna organizacija. Umesto jednokratne kupovine velikih količina, stručnjaci savetuju postepeno stvaranje zaliha kroz redovnu kupovinu proizvoda koje inače koristite, uz njihovu stalnu rotaciju. Time se izbegava bacanje hrane i održava svežina zaliha.
Poruka evropskih institucija je jasna: priprema za vanredne situacije ne znači očekivanje najgoreg, nego odgovorno planiranje. U trenucima kada sistemi zakažu, upravo osnovne zalihe mogu napraviti razliku između panike i mirnog snalaženja u prvim danima krize.
Biznis Kurir/Večernji
