Hrvat sa 59 godina otišao da radi u Nemačku: Danas ima ovoliku platu
Da li je ikada kasno promeniti život i otići iz Hrvatske u potragu za boljim životom? Mnogi će reći - najkasnije do četrdesete, a nakon toga se ne isplati jer vas niko neće zaposliti.
Ipak, da život ponekad ima drugačije planove pokazuje priča bračnog para koji su u Nemačku otišli kada većina odlazi u penziju, objavljena u Facebook grupi "Balkanci u Nemačkoj“.
"Ja i supruga radimo već sedam zlatnih godina u Nemačkoj i otkako smo se rešili života u Hrvatskoj, odnosno tog HDZ-ovskog ‘smrada’, preporodili smo se. Samo nam je žao što nismo došli odmah nakon rata ili barem desetak godina ranije. Iako smo, kako su nam u Hrvatskoj govorili, jako stari – ja 59, ona 56 godina - ovde smo lepo primljeni i baš im odgovaramo: formirane ličnosti, sa odraslom decom, životnim iskustvom i radnom etikom.
Plata 3.000 evra
Moja plata od 3.000 evra potroši se na sve troškove – stan, režije, hranu i druge sitnice, a supruga svojih 2.500 evra lepo ostavi sa strane, što je oko 25.000 evra godišnje, za starost, tako da će nam te penzije od oko 1.000 evra biti kao džeparac i da ne budemo teret svojoj deci. Porez je 19 odsto, a ne 25 kao u Hrvatskoj. Plate su pošteno isplaćene, kao i bonusi, božićnice, Urlaubsgeld, premije i svi drugi dodaci, povraćaj poreza itd. – sve se isplaćuje na vreme i bez prigovora, otežavanja i muljanja kao u Hrvatskoj“, započeo je svoju priču ovaj Hrvat.
Ukinuta mnoga radna mesta
"Kako radim na terenu i svaki dan pređem barem 300 kilometara, po poljima širom ove uređene države vidim hektare i hektare sa solarnim panelima i svakodnevno nove vetroelektrane, a sve više krovova po selima takođe ima taj izvor struje, koja je jeftinija nego u Hrvatskoj kada se uporede plate. Jeste, ukinuta su mnoga radna mesta, uglavnom ona koja su lako zamenjiva, koja može da radi svako bez posebnih veština, na primer na traci u nekoj fabrici. Dok vozač kamiona, zidar, električar, vodoinstalater, zubar, veterinar ili medicinska sestra, pa čak i negovateljica, mogu da biraju među ponudama poslova.
Treba napomenuti da su Nemci marljiviji i pošteniji narod od nas, uredniji i iskreniji. Mi smo bolji za prijateljstvo, uživanje i zabavu, a oni su štedljivi, praktični i ponekad čak i škrti, pa i prema sopstvenoj deci nemaju tu emotivnu crtu kao mi. Nezaposlenost od tri miliona na 85 miliona stanovnika nije ni 0,5 odsto, a stalno dolaze novi migranti – većina njih, čak 99 odsto, ne dolazi da pravi probleme, već da se spasi, pa im nezaposlenost nije toliki problem. Mogao bih još dugo nabrajati prednosti života ovde u odnosu na Balkan. Evo nekoliko saveta za sve koji planiraju da dođu.
Nikako nemojte govoriti da znate da radite sve - to ovde zvuči loše, hvalisavo i neiskreno, jer niste Superman. Držite se svog zanimanja, struke ili veštine koju zaista dobro znate i fokusirajte se na to. Naučite nemački jezik, barem do nivoa B1 ili B2, da ne biste delovali neozbiljno u razgovoru“, savetovao je ovaj Hrvat.
Deca su najveća motivacija
"Obavezno dođite kao par, deca obavezno ako ih imate - ako nemate, radite na tome, to je prava motivacija! Samac ovde nema mnogo šta da traži. Dođite i sa barem desetak hiljada evra dok se ne snađete i ne prođete početnu fazu prilagođavanja. Verujte, teško je počinjati od nule ili iz dugova. Izbegavajte takozvane ‘naše ljude’ - mnogi su pesimisti i nisu spremni iskreno da pomognu. Pozdrav iz Bavarske“, napisao je.
S njim su se složili i drugi.
"Stojim iza svake rečenice. Ovde sam više od deset godina i ne kajem se ni dana. Mi smo svoju situaciju rešili drugačije - izgradili smo kuću na kredit, ali sa jednom normalnom platom živimo pristojno. Za godišnji odmor radim dodatni posao. Za sedam-osam godina rata kredita smanjiće se skoro za hiljadu evra, pa to više neće biti potrebno. Plata svake godine raste i to ne moraš ni da tražiš. Radna nedelja od četiri dana – praktično sam pola godine kod kuće. Potrebno je samo malo truda, učenje jezika i posvećenost poslu. I ne raditi za naše“, napisao je Davor.
Kurir Biznis/Dnevno.hr
