Preti li Srbiji efekat "vodenog kreveta": Javnost zabrinuta da posle ukidanja Uredbe o maržama ne doživimo rumunski i bugarski scenario
U međuvremenu je menjana pet puta, a poslednja izmena omogućava dobavljačima da slobodno formiraju cene koje traže od trgovinskih lanaca. Dok su se prethodnih meseci vodile rasprave o tome da li su cene zaista snižene, sada je u fokusu pitanje – da li će uslediti poskupljenja. Ekonomisti upozoravaju na moguće korekcije cena i potrebu za sistemskim rešenjima.
Profesor Ekonomskog fakulteta Veljko Mijušković ocenjuje da je glavni cilj uredbe bio da se smanji inflatorni pritisak i dobije vreme za donošenje trajnijih zakonskih rešenja.
- Uspeli ste da unesete komponentu stabilnosti i stvorite vreme do donošenja novih zakonskih rešenja. Problem je što ćemo do njih imati vremenski vakuum - kaže Mijušković.
Ipak, bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine Dragovan Milićević smatra da su konkretni efekti po potrošače bili ograničeni.
- Ako pogledate Cenoteku, sve osnovne namirnice nisu pojeftinile značajno, reč je o simboličnim korekcijama od dinar–dva. Više je reč o psihološkom efektu - navodi Milićević, dodajući da građani "nisu sigurno uštedeli najavljenih 10 do 15 odsto".
Slično ocenjuje i novinarka RTS-a Anica Telesković, koja podseća da su cene hrane oko 0,5 odsto niže nego u istom mesecu prošle godine.
- Efekta ima, ali je pitanje koliko je on održiv - ističe Telesković.
Da li sledi skok cena
Iako nijedan od sagovornika ne očekuje drastičan rast cena, svi ukazuju na mogućnost korekcija.
"Nema realnih elemenata na osnovu kojih bismo očekivali drastičan skok cena, ali nismo imali razloge ni za divljanje cena pre donošenja uredbe. Samo se bojim da narednih mesec dana ne bude problematično", upozorava Mijušković.
Telesković podseća na iskustva Rumunije i Bugarske i takozvani "efekat vodenog kreveta".
- Kada se potisnute cene oslobode, može doći do naglog skoka. Kada cene idu nagore, idu kao rakete, a kada padaju – padaju kao perje - objašnjava novinarka RTS-a.
Milićević dodaje da su kurs dinara i cene naftnih derivata stabilni, što bi trebalo da ograniči veće poremećaje na tržištu.
"Sitnih korekcija cena svakako će biti. Ali biznis ne možete dugoročno obuzdavati ovakvim merama", kaže Milićević.
Trgovci, marže i sistemska rešenja
Pitanje uticaja mere na velike trgovinske lance takođe ostaje otvoreno. Milićević ističe da je preuranjeno govoriti o gubicima kompanija poput "Deleza".
- Pitanje je koliko su imali objekata na ivici rentabiliteta. Nisu mogli da preusmeravaju profite na delove gde su gubili - kaže Milićević.
Mijušković naglašava da uredba nije bila usmerena na jednu kompaniju već je važila uniformno za sve, kao i da slične prakse postoje u Evropi.
- Ne možete očekivati apsolutno slobodno tržište jer država mora da zaštiti interese građana. Vama je limitirano formiranje marži, a ne investicioni potencijal - smatra profesor ekonomije Mijušković.
Telesković, međutim, ukazuje da kratkoročne mere ne mogu zameniti sistemske zakone koji će urediti tržište i sankcionisati nefer trgovačke prakse.
- Imate naučne radove pod nazivom "Kontrola cena – dobre namere, loši ishodi". Zato su zakonska i sistemska rešenja dobra pre svega za građane, ali zahteva vreme - ističe novinarka RTS-a.
Kako se rok isteka uredbe približava, tržište ulazi u osetljivu fazu. Da li će mere ostati upamćene kao stabilizujući mehanizam ili kao prolazna intervencija sa ograničenim dometom – pokazaće naredne nedelje.
Biznis Kurir/RTS
