Da li se više isplati štednja u dinarima ili u devizama? Istraživanje NBS otklonilo sve dileme
To predstavlja jasan pokazatelj poverenja građana u domaći bankarski sektor i finansijski sistem. U drugoj polovini 2025. godine dinarska štednja povećana je za 10,4 milijarde dinara (5,3%) i krajem decembra dostigla je 206,2 milijarde dinara. Istovremeno, devizna štednja porasla je za 459,5 miliona evra (2,9%) i iznosila je 16,2 milijarde evra na kraju godine.
Dinarska štednja uvećana za 15 milijardi
Na godišnjem nivou, dinarska štednja je uvećana za 15,0 milijardi dinara (7,8%), dok je devizna štednja povećana za 772,5 miliona evra (5,0%). Učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji stanovništva približilo se nivou od 10%, što predstavlja značajan pomak u odnosu na kraj 2012. godine, kada je iznosilo manje od 2%, i ukazuje na rastuće poverenje u stabilnost domaće valute.
Pozitivni trendovi nastavljeni su i početkom 2026. godine. Prema operativnim podacima, dinarska štednja je krajem januara dostigla gotovo 208 milijardi dinara, dok je devizna štednja iznosila oko 16,3 milijarde evra.
Najnovija polugodišnja Analiza isplativosti dinarske i devizne štednje, koja obuhvata period od decembra 2012. do decembra 2025. godine, potvrdila je da je u poslednjih 13 godina štednja u dinarima bila isplativija od štednje u evrima, bez obzira na rok oročenja.
Većoj isplativosti dinarske štednje doprineli su očuvana finansijska stabilnost, relativno stabilan kurs dinara prema evru, više kamatne stope na dinarsku štednju, kao i povoljniji poreski tretman kamate na štednju u domaćoj valuti.
Dinarska štednja je u prethodnih 13 godina uvećana čak jedanaest i po puta. U drugoj polovini 2025. godine najveći rast zabeležen je kod oročenja od šest do 12 meseci (13,3 milijarde dinara), koje čini i najveći deo ukupne dinarske štednje (55,8%). Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem decembra 2025. godine iznosio je 189.000 dinara.
Devizna štednja je u istom 13-godišnjem periodu gotovo udvostručena – sa 8,3 milijarde evra u decembru 2012. na 16,2 milijarde evra krajem 2025. godine. Rast u drugoj polovini 2025. predvodila je štednja oročena na period od šest do 12 meseci (439,6 miliona evra), kao i štednja po viđenju (150,8 miliona evra), koja čini 65,6% ukupne devizne štednje. Prosečan iznos devizne štednje po partiji iznosio je 4.100 evra.
Kretanje inflacije
Inflacija je u decembru 2025. godine iznosila 2,7% međugodišnje, dok je prosečna inflacija u toku godine bila 3,8%. Inflatorni pritisci vraćeni su u ciljani raspon Narodne banke Srbije (3 ± 1,5%) od septembra 2025. godine, uz značajan doprinos regulatornih mera Vlade Srbije.
Relativna stabilnost kursa dinara prema evru očuvana je i tokom 2025. godine, uz intervencije Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu neto prodajom 580 miliona evra. Bruto devizne rezerve na kraju decembra 2025. iznosile su 29,0 milijardi evra, što pokriva 6,8 meseci uvoza robe i usluga – znatno iznad međunarodnih standarda.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima smanjeno je sa 22,4% u avgustu 2015. godine na rekordno nizak nivo od 2,1% u decembru 2025. godine.
Agencija Fitch je u januaru 2026. godine potvrdila pozitivne izglede Srbije za dobijanje investicionog rejtinga, uz zadržavanje kreditnog rejtinga na nivou BB+, ističući stabilne ekonomske politike, visoke devizne rezerve i rast BDP-a po glavi stanovnika.
Analiza pokazuje da je štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana, bez reoročavanja, bila isplativija od štednje u evrima u gotovo 99% posmatranih godišnjih perioda u prethodnih 13 godina.
Biznis Kurir
