Ni drva, ni pelet - ovo je najjeftinije grejanje: Čisto, toplo, a računi za struju manji i do 70 odsto

Veliki broj građana često postavlja pitanje koliko rad klima-uređaja utiče na račune za struju. Najčešće, visina računa zavisi od spoljašnje temperature, načina korišćenja uređaja, ali i od energetske efikasnosti domaćinstva. Stručnjak za energetiku Jovan Vujasinović kaže da su grejalice i TA peći najveći potrošači električne energije, dok je klima-uređaj nešto efikasniji. Prema njegovim rečima, najefikasnije su toplotne pumpe i solarni paneli.

Ukoliko klima radi osam sati dnevno, potrošnja iznosi oko devet do deset kilovat-sati, dok pri dvanaestočasovnom radu potrošnja raste na 14-15 kilovat-sati dnevno.

Na mesečnom nivou, grejanje isključivo klimom može da košta između 4.000 i 6.500 dinara, u zavisnosti od spoljne temperature i dužine rada uređaja.

Energetski stručnjak Jovan Vujasinović kaže da građani treba da se trude da na razne načine štede struju.

- Počevši od klima-uređaja, koji je definitivno efikasniji od grejalica. Ali, i na druge načine, na primer same sijalice da su u svim domaćinstvima zamenjene - naveo je Vujasinović.

Šta najviše troši struju

Prema njegovim rečima, kada je reč o efikasnosti, klasične grejalice su najveći potrošači.

- Najmanje efikasne su grejalice, posle njih TA peći. One u suštini troše isto koliko i grejalice. Efikasna je klima, ali efikasnije od nje su toplotne pumpe. U suštini klima sa inverterom je toplotna pumpa, vazduh–vazduh. Ali efikasnije su vazduh–voda ili voda–voda - objasnio je Vujasinović.

Kako kaže, najefikasnije je da domaćinstva koja se greju na električnu energiju imaju solarne panele.

- Pričamo o uštedama gde ljudi treba da vode računa. Onog momenta kada proizvodite sami električnu energiju, vi ste tada u velikoj prednosti - ističe Vujasinović.

 Kako navodi, postoje primeri gde su računi za struju smanjeni i do 70 odsto.

- Sigurno se od 50 do 70 odsto smanjuje račun za struju sa postavkom solarnih panela - objašnjava Vujasinović.

Budućnost u solarnim panelima i toplotnim pumpama

Vujasinović navodi da postoje subvencije za unapređenje energetske efikasnosti, uključujući ugradnju toplotnih pumpi, solarnih panela i zamenu stolarije.

- Uvek je dilema da li grejanje na ugalj, drva, gas ili struju – za svakog ko već koristi neko gorivo, prelazak na drugo predstavlja trošak. Najisplativiji su toplotne pumpa i podno grejanje - navodi Vujasinović.

Dodaje da toplotne pumpe, u poređenju sa kotlovima i grejalicama, mogu da smanje potrošnju i do 50 odsto. Govoreći o ulozi solarnih panela i toplotnih pumpi, Vujasinović ističe značaj energetske nezavisnosti.

- Prvo sa toplotnom pumpom, vi maksimalno optimizujete grejanje, u smislu da vam je potrebna minimalna energija da zagrejete. Stavljanjem solarnih panela sami proizvodite energiju. Tako da ćete imati neki trošak za vezu sa elektrodistributivnom mrežom. Ali imate energetsku nezavisnost - zaključio je Vujasinović.

Biznis Kurir/ RTS