Sutra počinje Kopaonik biznis forum: "Srpski Davos“ otvara pitanje kako velike investicije pretvoriti u trajni rast

Na Kopaoniku sutra počinje 33. Kopaonik biznis forum sa centralnom temom „Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije", a predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović kaže da je cilj da se definiše model rasta koji će jednokratne efekte velikih investicija, poput onih u okviru priprema za Ekspo 2027, pretvoriti u održive izvore razvoja.

Među istaknutim gostima očekuje učešće premijera Srbije Đura Macuta, ministra finansija Siniše Malog, guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković i stranih stručnjaci među kojima su Sangit Pol Čaudari i Dejvid Repštajn.

Vlahović navodi da će centralna tema pokušati da odgovori na pitanje kakav model rasta je potreban našoj zemlji u narednom periodu.

- I s tim u vezi se nameće tema industrijske politike, odnosno jasno definisane strategije koja bi trebalo da budući rast privrede Srbije bazira ne samo na količini kapitala i na količini dostupne radne snage, nego i na kvalitetu investicija, kako stranih direktnih investicija, tako i domaćih privatnih investicija koje godinama unazad stagniraju u ukupnom portfelju investicija - objasnio je Vlahović.

Ističe da ćemo u ovoj godini imati veću stopu rasta u odnosu na 2025, između ostalog, i zbog velikih investicija koje se odnose na završetak infrastrukture za Ekspo 2027.

- Ali se postavlja pitanje kako taj jednokratni efekat zapravo pretvoriti u dugoročne održive izvore rasta i stoga govorimo o potrebi da se definiše jedna jasna industrijska politika koja će sa jedne strane povećati energetsku sigurnost i omogućiti brži transport i koja će obezbediti razvoj domaćih klastera u industrijama koje su sa višom dodatom vrednošću i koje pripadaju grupi veće tehnološke složenosti, dakle u elektroindustriji, mašinskoj industriji, prehrambenoj industriji i informacionim tehnologijama - naveo je Vlahović.

 Dodaje da bi jasna industrijska politika trebalo da omogući dalji razvoj digitalne infrastrukture u Srbiji, ali i unapređenje javne uprave, kvaliteta i snage nezavisnih regulatornih institucija.

- Pošto je za bilo koje investiranje jako važna ne samo stabilnost nego i predvidivost privrednog ambijenta, a upravo su nezavisne institucije amortizeri koji čak i u situacijama kada postoji nestabilnost izazvana spolja ili iznutra, amortizuju takva negativna kretanja i obezbeđuju daleko bolju predvidivost za potencijalne investitore - kaže Vlahović.

Kada je reč o ostalim temama koje će biti predmet razgovora tokom četiri dana foruma, Vlahović navodi da će se na dva makroekonomska panela analizirati ekonomska kretanja u regionu Zapadnog Balkana, a nekoliko panela biće posvećeno veštačkoj inteligenciji i njenoj ulozi u poslovnoj transformaciji.

- Govorićemo o tome kako fintek startapovi menjaju pravila poslovanja, dakle o brzini kao novoj valuti. Govorićemo o lojalnosti, o poverenju u finansijski sistem, ali i o srebrnoj ekonomiji, odnosno kako ljude koji se nalaze u trećem dobu, pretvoriti u izvore rasta, a ne samo u socijalni teret za državu - rekao je Vlahović.

Razgovaraće se o obrazovanju, a po prvi put otvara se i tema kulture kao pokretača ekonomskog razvoja naše zemlje.

- Imamo nekoliko industrijskih panela, poput panela koji je posvećen tržištu nekretnina i o tome šta nas očekuje u narednom periodu. Zatim panel koji je posvećen prehrambenoj poljoprivrednoj industriji. Govorićemo o ekonomiji destinacije i potencijalima razvoja kongresnog turizma u Srbiji. Veoma interesantan panel će biti panel koji je posvećen dekarbonizaciji i efektu karbonskih taksi na konkurentnost privrede Srbije - naveo je Vlahović.

Energetska bezbednost

Preporučuje da se sa posebnom pažnjom sasluša panel posvećen energetskoj bezbednosti i energetskoj transformaciji na kome učestvuju sve važne kompanije iz ove oblasti i navodi da će se program završiti panelom koji je posvećen reformi zdravstvenog sistema u Srbiji.

- Imaćemo veliki broj gostiju, razgovora sa tim gostima ili njihovo plenarno obraćanje - rekao je Vlahović.

 Među istaknutim gostima Vlahović navodi premijera Srbije Đura Macuta, ministra finansija Sinišu Malog, guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković i strane stručnjake među kojima su i globalni autor i strateg za digitalne platforme i poslovne ekosisteme Sangit Pol Čudari i stručnjak za marketing Dejvid Repštajn sa Univerziteta Pensilvanija.

- Dakle 35 panela, šest specijalnih događaja uključujući goste foruma, tri plenarne sesije, jako veliki broj interesantnih diskusija i verujem da će svi učesnici foruma naći ono što ih posebno interesuje i sa zadovoljstvom pratiti rad foruma - kazao je Vlahović.

Na pitanje da li će neki od tih panela biti posvećen aktuelnim temama poput problema Naftne industrije Srbije i domaćih prevoznika na teritoriji Evropske unije, Vlahović kaže da će se i tome razgovarati.

- Pitanje NIS-a biće zastupljeno na panelu o energetskoj transformaciji. Takođe i panel o dekarbonizaciji je mesto na kome ćemo govoriti o tom delu energetskog sektora Srbije. Takođe, i na panelu o efektima geopolitičkih rizika na Zapadni Balkan. Što se tiče problema transporta, o tome će se govoriti na panelu o konektivnosti i infrastrukturi koji je na programu u utorak u prepodnevnim satima - rekao je Vlahović.

Govoreći o godini za nama, Vlahović kaže da su makroekonomski indikatori pokazali da je vreme da se razmišlja o promeni modela rasta.

I ne samo da se, kako kaže, razmišlja nego i da se formuliše novi model rasta koji neće biti isključivo baziran na količini kapitala, investiranog kapitala i radnoj snazi, budući da nismo u situaciji u kojoj smo bili pre 10 godina.

- Da je tako, svedoči činjenica da je naš rast u 2025. godini bio svega dva odsto, dvostruko manji nego u prethodnoj 2024. godini, dok je nivo stranih direktnih investicija bio za više od 40 odsto manji nego u 2024. Sve je to zapravo efekat globalne polikrize u kojoj Evropa najgore prolazi, a podsetiću da je Evropa, odnosno Evropska unija naš glavni trgovinski partner. Tako da dobrih vesti spolja nema, makar kad su Srbija i Zapadni Balkan u pitanju - smatra Vlahović.

Trgovinski rat

On je istakao da je svetsku ekonomiju u protekloj godini obeležio trgovinski rat na relaciji Amerika - Kina i Kina - Evropa, zatim tenzije između Amerike i Evrope, kao i tenzije oko otvaranja potencijalno novih ratnih žarišta, ali i teško prepoznatljiva spoljna politika koja dolazi iz SAD-a.

- Taj narativ ima neposredni uticaj na finansijska tržišta, što smo mogli da vidimo uvođenjem velikih taksi na uvoz u Ameriku, jer je tržište kapitala odreagovalo istog trenutka i došlo je do značajnog pada akcija. Kasnije se sve, manje-više, stabilizovalo - istakao je on.

Na pitanje da li odluka EU o zabrani uvoza ruskog gasa utiče na stabilnost njene ekonomije, Vlahović kaže da je nemačka privreda platila najveću cenu takve politike, ali da dugoročno efekti neće biti negativni po evropsku privredu.

- Privreda Nemačke, u kojoj je industrija ključna privredna grana, godinama je svoj razvoj bazirala na uvozu jeftinih energenata koji su dolazili iz Rusije. Međutim, mislim da je taj proces energetske tranzicije manje-više zaokružen, tako da ta odluka u narednom periodu neće imati značajniji negativni efekat na evropsku privredu. Evropska unija je još od početka rata u Ukrajini, pre ravno četiri godine, vrlo jasno definisala plan energetske tranzicije, zelene tranzicije i na tome dosledno radi - rekao je Vlahović.

Govoreći o mogućnostima za ubrzanje privrednog rasta Srbije u narednom periodu, Vlahović navodi da je problem u nedovoljno definisanoj industrijskoj politici.

- Ona se uglavnom svodila na neselektivne subvencije koje su dodeljivane bilo kom stranom investitoru ukoliko investira određeni iznos novca, ne vodeći računa pri tome da li te investicije odlaze u tehnološki razvijenije sektore, sektore sa višom dodatom vrednošću, a sa jednim osnovnim ciljem, zapravo da se zaposli stanovništvo. Danas mi nismo u situaciji u kojoj smo bili pre 10 godina, stopa nezaposlenosti nije 20 i više procenata, nego je manja od devet procenata. Više i nema jeftine radne snage na čemu mi možemo da gradimo neku komparativnu prednost i da težimo upravo ka tim industrijama koje su industrije sa nižom dodatom vrednošću - ukazao je Vlahović.

Nastavak reformi

On je istakao da Srbija mora da nastavi sa reformama ukoliko želi investitore iz visoko tehnološko složenih industrija.

- Srbija mora da radi na jačanju institucija, kvaliteta institucija i njihove nezavisnosti, na stvaranju jednakih uslova za sve učesnike na tržištu, na doslednom poštovanju ugovora i prava svojine da bi se na taj način eliminisao rizik koji u tom delu postoji. Srbija mora da radi i na značajnom smanjenju korupcije. Dakle, tu treba da se napravi jedan značajni pomak i ja sam siguran da ukoliko se to uradi sa jednom doslednom industrijskom politikom, sa doslednim javnim politikama, fiskalnom i monetarnom. Mi možemo preokrenuti taj tok budućih ekonomskih dešavanja i formulisati novi model rasta - zaključio je predsednik Saveza ekonomista Srbije.

Kopaonik biznis forum, koji se naziva i Srpski Davos, najvažniji je poslovni događaj u zemlji i region, a ove godine se održava 33. put, od 1. do 4. marta u hotelu Grand na Kopaoniku.

Biznis Kurir/