Srbi uzimali kredite za praznike, a sad im "rupe u džepovima": Ovo si saveti ekonomiste kako da štedite

Praznici su vreme radosti, poklona i proslava, ali za mnoge i period finansijske opasnosti. Harvardska studija pokazuje da samo 7% novogodišnjih odluka uspe da se održi do kraja godine, a među njima su često i one koje se tiču novca.

Decembar i praznici "vuku" sa sobom poklone, proslave, putovanja, često čak i trošenje novca koji nemamo - takvo ponašanje, kada se pomeri u januar, dolazi na naplatu, ali to se dešava upravo u trenutku kada globalna ekonomija šalje svoje signale.

- Prisustvujemo tektonskim poremećajima koje će se odraziti i na ekonomiju. Trenutno stanje ekonomsko u svetu je takvo da su stope rasta u Evropi među najmanjima, ako gledamo blokove, u Americi je na 2,5 odsto, u Evropi je svega 1 odsto. Kina, Indija su na 6-7% u rastu, a ukupan svetski GDP raste po 3,2%. Znači, Evropa tri puta sporije raste, a naš je problem što je 65% trgovine koje mi imamo je s Evropskom Unijom. I mi smo dosta ograničeni i uslovljeni situacijom koja se dešava kod njih. Videli smo da u protekloj godini smo imali manji priliv stranih investicija u odnosu na poslednjih pet godina, gde se kretalo između 4 i 5 milijardi evra, a prošle godine je bilo oko 2,5. Znači, 50% smo imali manje stranih investicija, a uglavnom strane investicije dolaze iz Evrope, a Evropa, kao što rekoh, je u problemu. Po meni tek očekujem da uđe još veći problem zbog investicija koje idu u vojsku, na oružje. Problem sa Ukrajinom nije rešen. Sad imaju i problem sa SAD oko Grenlanda. Tu će tek da se otvore i Pandorina kutija i videćemo kako će ta makroekonomija da se odrazi na našu mikroekonomiju - objašnjava Toplica Spasojević, ekonomista i biznismen.

"Nismo umereni ni u hrani, ni u piću, a ni u trošenju"

Opšte je poznato da naše "nedisciplinovano ponašanje" u decembru, kada trošimo više nego što imamo, utiče na januarsku finansijsku realnost, sa čime se kasnije, tokom cele godine, borimo, ponavljajući sve to opet sledećeg decembra.

- To je vezano za naš mentalitet. Nismo umereni ni u hrani, ni u piću, a ni u trošenju. To se sve odražava na kućne budžete. Na zapadu se investira u obrazovanje i znanje, tamo se uzimaju studentski krediti da bi se studiralo, a ovde se uzimaju se krediti da bi se stavila nova frizura, lakirali nokti, da bi se kupila nova garderoba ili otišlo na Maldive. Tu smo mi malo u disproporciji sa ostatkom sveta - kaže Spasojević.

S obzirom na to kakva je naša kultura trošenja, planiranje i disciplina postaju ključni za održavanje stabilnog budžeta nakon praznika.

Pametno upravljanje u 2026.

Jedan od saveta stručnjaka jeste da se novac ne ostavlja "ispod jastuka", već da se investira ili štedi.

- Ako vam ta para stoji u nekom kovčegu, polakomićete se i izvučete odatle. Ako investirate u neki investicioni fond ili penzioni fond, onda to trajno stoji tamo, za "ne daj Bože" možete da ga povučete. Ili prosta štednja u banci, ona je danas na deviznom nivou 3%, na dinarskom oko 5-6%. To je ipak nešto iznad inflacije. S druge strane, sklonio vam se novac iz vidokruga - dodaje Spasojević.

"Treba razmisliti stvarno o drugom poslu"

- Treba razmisliti stvarno o drugom poslu, o drugoj ideji, kako šta uključiti u povećavanje prihoda, da ne zavisi samo od tog jednog prihoda ili dva. Treba razmišljati o starosti, penziji ili školovanju dece. Treba odvajati novac i za to, ili se više angažovati. Generalno, kod nas se to tumači kao neki poraz, da niste mogli da se snađete, pa idete u inostranstvo. Za mene svako to iskustvo, odlazak u inostranstvo, veliko. Vi naučite i druge vrednosti, naučite i jezik, naučite funkcionisanje sistema i onda kad se vratite, vi ste spremni da neke stvari implementirate, plus što ste neki novac mali zaradili ili veliki, kako kada - objašnjava Spasojević.

Bez obzira na globalne tenzije i potencijalne regionalne sukobe, situacija u Srbiji i život pojedinaca neće biti drastično pogođene, kako kaže Spasojević. Plate i penzije će ostati relativno stabilne, uz blago povećanje. Ključ finansijske sigurnosti leži u planiranju: potrebno je analizirati prošlogodišnje troškove, napraviti budžet po mesecima i odvojiti sredstva za najveće izdatke, decu, školovanje, odmor i osnovne potrebe.

Uz to, važno je razmišljati o dodatnim izvorima prihoda i dugoročnoj finansijskoj strategiji - uključujući štednju, investicije i razmatranje iskustava u inostranstvu. Svaka takva odluka ne samo da povećava finansijsku sigurnost, već i širi znanje, iskustvo i sposobnost prilagođavanja promenama u ekonomiji i svetu.

Kurir Biznis/Blic