Švajcarci jedu najskuplju hranu, najjeftinija u Severnoj Makedoniji: Pogledajte gde se nalazi Srbija
Istovremeno, razlike u cenama hrane među evropskim zemljama izuzetno su velike, pokazuju najnoviji podaci Evrostata za 2024. godinu.
Kako bi se cene mogle upoređivati, Evrostat koristi indeks nivoa cena hrane. Ako se prosečna potrošačka korpa hrane u EU postavi na vrednost 100 evra, indeks pokazuje koliko bi ista korpa koštala u svakoj pojedinačnoj zemlji. Vrednost iznad 100 znači da je zemlja skuplja od evropskog proseka, dok broj ispod 100 ukazuje na niže cene.
Najjeftinije i najskuplje zemlje
Prema tim podacima, Severna Makedonija bila je najjeftinija zemlja za kupovinu hrane među 36 evropskih država. Standardna korpa tamo je koštala 73 evra, što je 27 odsto manje od proseka EU. Iako nije članica Unije, Severna Makedonija ima aktivne trgovinske sporazume sa EU.
Na drugom kraju lestvice nalazi se Švajcarska, gde je ista korpa hrane koštala 161,1 evro, odnosno čak 61,1 odsto više od proseka EU. Švajcarska nije deo Evropskog ekonomskog prostora, ali sa Unijom sarađuje kroz niz bilateralnih sporazuma.
Unutar same Evropske unije, najniže cene hrane zabeležene su u Rumuniji (74,6 evra), dok je najskuplji Luksemburg (125,7 evra). To znači da je hrana u Rumuniji 25,4 odsto jeftinija, a u Luksemburgu 25,7 odsto skuplja od evropskog proseka. Među najskupljim zemljama su i članice Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA): Island (146,3 evra) i Norveška (130,6 evra), odmah iza Švajcarske.
Srbija ispod evropskog proseka
Cene hrane najviše su u zapadnoj i severnoj Evropi, dok su jugoistočna Evropa i zapadni Balkan znatno povoljniji. Osim Severne Makedonije i Rumunije, znatno ispod proseka EU nalaze se i Turska (75,7 evra), Bosna i Hercegovina (82,5), Crna Gora (82,6) i Bugarska (87,1). Srbija sa indeksom od 95,7, kao i Albanija (98,7), takođe su ispod evropskog proseka.
Među najvećim ekonomijama EU, Italija (104) i Nemačka (102,9) imaju cene iznad proseka, dok je Španija (94,6) oko pet odsto jeftinija. Većina srednjoevropskih i dela istočnoevropskih zemalja, uključujući Slovačku, Poljsku, Češku i Mađarsku, nalazi se ispod ili vrlo blizu proseka EU. Hrvatska je blago iznad proseka Unije, sa indeksom od 100,5 evra.
Zašto su ove razlike važne?
Profesorka Ilarija Benedeti sa Univerziteta u Tusiji ističe za Euronews da na razlike u cenama snažno utiču strukturni faktori, poput troškova proizvodnje, organizacije lanaca snabdevanja i izloženosti globalnim krizama. „Manje i otvorenije ekonomije, često sa valutama sklonim većim oscilacijama, snažnije su osetile rast cena energije i poljoprivrednih inputa tokom pandemije i rata u Ukrajini“, objašnjava Benedeti.
Ključni problem, kako naglašava, nije samo kolika je cena hrane, već koliki deo kućnog budžeta ona zauzima. U mnogim istočnoevropskim i jugoistočnim zemljama hrana čini više od 20 odsto ukupne potrošnje, dok je u bogatijim državama taj udeo uglavnom ispod 12 procenata. „Ista poskupljenja imaju mnogo teže posledice tamo gde su prihodi niži“, dodaje ona.
Plate, porezi i potrošačke navike
Profesor Alan Metjuz sa Univerziteta Triniti koledž u Dablinu ističe da su razlike u platama i nivou dohotka glavni uzrok razlika u cenama hrane. „Zemlje sa višim prosečnim zaradama, poput Danske i Švajcarske, imaju više cene hrane jer se veći troškovi rada u poljoprivredi, preradi i trgovini prenose na potrošače“, kaže Metjuz.
Veliku ulogu ima i PDV na hranu – dok neke zemlje, poput Irske, imaju snižene ili čak nulte stope, druge, poput Danske, primenjuju standardni porez. Na cene utiču i potrošačke navike: u severnoj i zapadnoj Evropi kupci češće biraju organske, premium ili brendirane proizvode, što dodatno podiže prosečnu cenu potrošačke korpe.
Uticaj na bezbednost hrane
Prema Jeremiašu Mateu Balogu sa Univerziteta Korvinus u Budimpešti, razlike u cenama imaju ozbiljne posledice po bezbednost hrane, naročito kada se uporede sa raspoloživim dohotkom. „Zemlje sa visokim prihodima lakše podnose više cene, dok domaćinstva u srednjoj i istočnoj Evropi snose nesrazmerno veći teret, čak i kada su nominalne cene hrane niže“, upozorava Balog.
Važno je napomenuti da Evrostatov indeks ne uzima u obzir nivo prihoda, već isključivo cene. Tako je, na primer, hrana u Danskoj veoma skupa, ali građani imaju i znatno veće raspoložive prihode, što im omogućava lakšu kupovinu osnovnih namirnica. Drugim rečima, nije presudno samo koliko je hrana skupa, već i koliko ljudi mogu da je priušte.
Biznis Kurir/Dnevno
