Koliko roditelje košta jedno dete do punoletstva? Nemci izračunali: U ovom periodu odlazi najviše novca
Koliko zapravo roditelje u Nemačkoj košta odgajanje deteta do njegovog 18. rođendana pitanje je koje postavljaju i oni koji već imaju porodicu i oni koji tek planiraju potomstvo. Iako finansijski iznosi mogu delovati impresivno, mnogi naglašavaju da se trajna radost, ljubav i ispunjenje koje dete donosi ne mogu izraziti novcem. Ipak, statistički podaci pružaju jasnu sliku o tome sa kakvim se realnim izdacima susreću nemačke porodice.
3 kategorije
Prema analizi nemačkog statističkog zavoda, ukupni troškovi odgajanja deteta obuhvataju prosek potrošnje u tri starosne kategorije, od rođenja do šeste godine, od šeste do dvanaeste, te od dvanaeste do osamnaeste godine života. Najmlađa deca mesečno prosečno koštaju oko 679 evra, troškovi za decu uzrasta od 6 do 12 godina iznose približno 786 evra, dok se u periodu od 12 do 18 godina taj iznos povećava na 953 evra. Kada se izračuna prosek, dolazi se do mesečnog troška od oko 763 evra, odnosno 9.156 evra godišnje, što znači da nemačka porodica u proseku potroši oko 164.808 evra do detetovog punoletstva.
Ovaj iznos ne obuhvata samo direktne troškove poput hrane, odeće, pelena, igračaka, hobija, džeparca ili telefonskih usluga. U obračun ulaze i veći troškovi stanovanja, jer porodici obično treba veći životni prostor, dodatni nameštaj, više električne energije, kao i povećani izdatak za prevoz i putovanja. Time se zapravo prikazuje celokupni „trošak života“ koji sa sobom donosi roditeljstvo. Od 1. januara 2026. godine, nemačko dečje primanje, Kindergeld, iznosiće 259 evra mesečno po detetu.
Koliko košta život sa bebom?
Kada se govori o bebama, mesečni trošak je statistički isti kao i za ostalu malu decu, ali se u ovu računicu ne uračunava početna oprema. U nabavku obaveznih stvari za novorođenče, poput kreveca, kolica, auto-sedišta i osnovnih zaliha pelena, porodice obično ulažu između 2.000 i 4.000 evra, u zavisnosti od toga kupuju li opremu novu ili polovnu. Zbog toga ukupni trošak prve godine života može dostići od 11.000 do 13.000 evra.
U zvaničnim podacima, međutim, izostavljeni su određeni izdaci koji itekako utiču na kućni budžet. Tu spadaju troškovi osiguranja, privatna štednja i investicije namenjene detetu, dobrovoljni penzioni fondovi, zatim veći finansijski poduhvati poput vozačke dozvole ili kupovine prvog automobila, kao i izgubljena zarada roditelja koji zbog brige o detetu rade skraćeno radno vreme ili odlaze na duža odsustva. Ekonomisti ove izdatke nazivaju oportunitetnim troškovima, jer predstavljaju indirektne, ali veoma značajne posledice roditeljstva.
Više dece - manji trošak
Kada porodica ima više dece, prosečan trošak po detetu se smanjuje. Za jedno dete iznosi oko 763 evra mesečno, za dvoje pada na oko 638 evra, a za troje na 590 evra po detetu. Razlog je jednostavan: veliki deo stvari, opreme i čak aktivnosti može se deliti ili koristiti više puta. Ipak, iako pojedinačna cifra opada, ukupni trošak domaćinstva raste s brojem dece.
Posebno je zanimljivo što se finansijsko opterećenje najviše oseća kod samohranih roditelja. Iako oni ukupno potroše manje novca od porodica sa dvoje ili troje dece, odnos njihovih prihoda i troškova daleko je nepovoljniji. Dok dvočlana porodica sa decom na decu troši oko trećinu svojih mesečnih primanja, samohrani roditelj na potrebe deteta troši gotovo svaki drugi evro koji zaradi, što vrlo jasno oslikava težinu njihove ekonomske pozicije.
Šta kad dete napuni 18?
Troškovi ne nestaju ni posle detetove osamnaeste godine. Statistika za ovaj period ne postoji, jer se život mladih odvija na različite načine. Dok neki tinejdžeri rano počinju da rade i postaju finansijski samostalni, drugi započinju studije, duže ostaju u roditeljskom domu, putuju ili žive u domovima i stanovima za koje roditelji i dalje snose veliki deo troškova. Često se dešava da troškovi sa punoletstvom čak porastu, zbog fakulteta, vozačke dozvole, prvog stana ili putovanja. Zato stručnjaci savetuju roditeljima da na vreme počnu da štede za period kada dete postane mlada odrasla osoba, a kao praktičnije opcije od tradicionalnih štednih knjižica navode investicione fondove, Bauspar ugovore i savremenije oblike ulaganja.
Nemačka država pruža širok spektar finansijske podrške porodicama. Najpoznatiji oblik pomoći je Kindergeld, koji će od početka 2026. godine iznositi 259 evra mesečno po detetu. Pored toga, roditelji ostvaruju pravo na različite poreske olakšice, mogu koristiti Elterngeld tokom brige o bebi, a porodicama sa nižim primanjima dostupni su dodaci za decu i za stanarinu. Mladi u obrazovanju imaju pravo na studentsku pomoć BAföG, a polaznici strukovnog obrazovanja na posebnu podršku poznatu kao BAB. Ove mere su važne jer ublažavaju deo troškova i olakšavaju roditeljima da obezbede stabilno odrastanje svoje dece.
Biznis Kurir/Fenix
