ŠTA SVE SPADA POD NOVE OLAKŠICE U OTPLATI KREDITA? Zapali ste u nepredviđeno imovinsko stanje - ovo vam je činiti! Kroz nekoliko koraka možete ostvariti opcije
Banke u Srbiji od danas su u obavezi da građanima omoguće olakšice u otplati kredita u situacijama kada dođe do pogoršanja njihovog imovinskog stanja ili drugih okolnosti na koje ne mogu da utiču.
Koje su to konkretne mere, na koga se odnose, ko ima pravo da podnese zahtev i koliko dugo se čeka na odobrenje, na ova pitanja Kurir televizija u jutarnjem programu "Redakcija" razgovarala je sa ekonomistom Miloradom Ilićem, advokatom Predragom Savićem, a u program se uključio i finansijski konsultant Vladimir Vasić.
Šta sve spada u olakšice?
Savić je najpre napomenuo da ovakve mere ne spadaju pod sudsku zaštitu.
- Ja ovo shvatam skoro kao savetodavne mere. Ako klijent banke zapadne u tešku finsnsijsku situaciju i pod neke druge okolnosti koje im onemogućavaju vraćanje kredita, banka ima mogućnost da sama instrukciono prati i ponudi olakšice. Klijent može da piše na adresu banke, a ako ona odgovori negativno, može da se obrati Narodnoj banci i podnese pritužbu. Nema sudske zaštite. Mislim da kod podnošenja prvog zahteva nije potrebna pravna pomoć.
Otkrio je i šta sve spada u olakšice otplate kredita koje banke od danas nude.
- Olakšice mogu da budu produženje roka otplate kredita, promena ugovora, smanjenje kamatne stope, odloženo plaćanje, promena valute u kojoj se kredit vraća, delimična otplata duga, delimičan oprost duga, a kod stambenih kredita, privremeni zastoj u roku od dva meseca.
Na koji način banke ostavaruju zaradu prilikom davanja kredita?
Ilić nije preterano optimističan po pitanju uvođenja pomenutih olakšica.
- Građani, osim u nekim izuzetnim slučajevima, u suštini neće mnogo dobiti. Banke su kod nas "beli medvedi" pred sudovima, polovina sporova koji se vode vezani su za banke. Treba da vodimo računa o nekim stvarima koje se mogu desiti u budućnosti. Na primer, ako se desi promena kursa evra, nećete imati čoveka koji je doživeo nesrećni slučaj, već stotine hiljada korisnika kredita - kaže Ilić.
Objasnio je na koji način banke ostavaruju zaradu prilikom davanja kredita.
- Banke u suštini posreduju, skupljaju novac koji kasnije plasiraju. Komercijalne poslovne banke su glavni emiteri para svuda u svetu. Kada daju kredit, daju i novac koji do tada nije postojao u finansijskom sistemu. Tada nemaju pravo da ugovorima unose indeksirane kredite. Ugovori o kreditu jasno definišu da banka prilikom emitovanja kredita može da zarađuje samo kamatu, a u većini slučajevima indeksira kredite i kada se kurs mrda, ostvaruje pozitivnu kursnu razliku, odnosno prihode.
Saveti za postupanje tokom kreditne otplate
Vasić je napomenuo da klijenti banaka u Srbiji najčešće redovno ostvarju otplatu kreditnih obaveza.
- Sve je stvar ličnih odluka u tom trenutku i savetovanja sa samim sobom. Mi jesmo kao klijenti redovni u izmiravanju obaveza. Plaćamo znatno više kamatne stope u odnosu na okruženje, za to je razlog drugi. Mi volimo kreidte, a kad je velika tražnja, moramo da se borimo - rekao je on i dodao:
- Banke nisu emotivne institucije. Kao finansijske instutuije koje su dominantne na našem tržištu igraju značajnu ulogu. Pored ekonomskog su i politički faktor. Ovde zapravo svi naš građani koji se zadese u ovakvoj situaciju trba da izaberu šta im je najbolje u toj situaciji.
Savetovao je šta je najbolje činiti ukoliko klijent dođe u situaciju da nema dovoljno sredstava za otplatu.
- Ako neko ima nedovoljne prihode, najbolja opcija im je da produže rok otplate. Platićete višu kamatu, ali ratu manju. To može funckionisati na taj način dok se ponovo ne stabilizuje. Niko ne shvata da ovakve mere povećavaju rizik poslovanja, banke mogu da iskoriste da to stave u budućem kontekstu. Svi koji uzimamo kredite dobićemo rizik koji je povećan - kaže Savić.
Istakao je još jedan vrlo važan savet što se tiče kreditne otplate.
- Kad god imate problem u redovnosti otplate kredita, odmah se javite banci. Nemojte da čekate da kasnite nekoliko rata, onda niste u poziciji da dobro pregovarate sa bankama.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
