STIŽE KRAJ BAHATOSTI TRGOVACA! Marže im četiri puta veće nego u Evropi, a evo na čemu nas najviše deru
Predstavnici potrošača pozdravljaju nameru države da stane na put bahatosti trgovaca koji su digli cene u nebesa tako što za iste proizvode u Evropi naplaćuju marže 10 odsto, a u Srbiji i do čak 45 odsto! Smatraju da će trgovačke marže biti zauzdane kada sistemsko rešenje koje sprema država bude dugoročno, kao što je kroz donošenje uredbe o ograničenju marži i izmene Zakona o trgovini i najavio predsednik Srbije Aleksandra Vučića, kao deo niza ekonomskih mera za bolji život građana.
Podsetimo, Vučić je najavio novi program pomoći za građane, kojim bi trgovačke marže bile ograničene na, kako je rekao, 20 ili 22 odsto. To bi, kako očekuje, trebalo da rezultira smanjenjem cena, pre svega prehrambenih proizvoda, za 15 do 20 odsto.
- Nemamo ništa protiv da veliki trgovinski lanci u našoj zemlji zarađuju dobro, oni uredno plaćaju porez, ali imam protiv da budu prebogati, a da naš narod mora da plaća cenu. Kod nas su cene hrane i pića na nivou 95 odsto prosečnih cena EU, to ne sme da se dogodi. Ovde nije cena gasa i struje kao u EU, niti su nam plate na nivou evropskih. A znate li kolike su im marže - od 32 odsto do 45,2 odsto - rekao je Vučić.
Zidanje cena
Trgovačke marže iz godine u godinu konstantno rastu, a samo u 2024. godini su povećane za 9,2 procenta, dok je inflacija u istoj godini bila 4,6 odsto. Prema podacima Republikčkog zavoda za statistiku, potrošačke cene su u junu ove godine u odnosu na isti mesec prošle godine porasle za 4,6 odsto. Hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 7,4 odsto, cene voća su porasle za 31,6 procenata, dok su cene kafe, čaja i kakaoa skočile za 29,1 odsto.
Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije je 10. oktobra prošle godine pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca zbog sumnje da su dogovarali cene proizvoda. Komisija je tada utvrdila i da je od aprila 2023. do marta 2024. rast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflacije. Komisija je otrkila da su redovne cene osam proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca bile iste ili slične. Čak je i 45 proizvoda iz potrošačke korpe imalo malu razliku u vrednosti u ova četiri marketa. U postupku je utvrđeno da je prosečna bruto marža u ta četiri trgovinska lanca do 38 odsto, u odnosu na iste proizvode u Evropi u kojima je bila od dva do 10 odsto.
Da su se trgovci osilili i da nas deru na svemu, od hrane do kućne hemije i da su najavljene ekonomske mere odlična vest za potrošače smatra Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Srbije.
- Ako dođe do pada cena u tolikom obimu to je odlična vest za potrošače i nadam se da će te cene da ostanu duži vremenski period. Ne bi valjalo da to bude kratkotrajna mera, jer bi onda trgovci digli cene da nadoknade izgubljenu zaradu u tom periodu ograničenih marži i onda bi nam proizvodi bili još skuplji. Sistemsko rešenje ne treba da bude kratkog daha i treba da obuhvati sve u lancu od proizvođača, distributera, veletrgovaca pa do maloprodaje. Mi stalno pričamo o trgovinama, a ja bih voleo da vidim kako se taj proizvod od početka kreće da stvarno vidimo ko koliko zarađuje. Treba da se objavi struktura cene za osnovnih 20-30 priozvoda i da vidimo kako se kretala. Bitno je da imamo put koji taj proizvod prođe dok ne dođe do nas i da vidimo ko na nama najviše zarađuje - ističe Nikolić.
Deru nas na svemu
Prema njegovim rečima, srpske potrošače deru na svemu od hrane do hemije, jer ih plaćamo mnogo više nego u razvijenim zemljama Evrope.
- Deru nas na svemu, pogledajte cene. Hrana je preskupa, hemija je preskupa, lična kozmetika... Cene su kao da imamo standar najrazvijenijih zemalja, čak su i više. Najniža otkupna cena mleka u Srbiji iznosi 34 dinara, a u prodavnicama košta 120 dinara. Kako je ta cena porasla četiri puta. Ko su ti koji su najviše zaradili na nama - naglašava Nikolić.
Ekomista Dragovan Milićević ističe za Kurir da su pre 13 godina marže u Srbiji bile oko 12 ili 13 odsto, a danas su 40 procenata i da bez veće konkurencije i promene zakona problem visokih marži neće biti rešen.
- Bez minimum 10 trgovinskih lanaca na tržištu problem visokih marži se ne može rešiti. Ovde trenutno ima osam velikih trgovinskih lanaca u kojima su cene slične i nemate konkurenciju. Srpsko tržište hrane, bezalkolnih pića i duvana vredno je 10,5 milijardi evra, a to je 47 odsto ukupnog budžeta i svi se bore za deo tog kolača. Treba premeniti zakon o konkurenciji, da se smanji prag monopolskog položaja i konkurencija će sama rešiti problem - smatra Milićević i dodaje da se po cenama vidi da najveće marže trgovci zaračunavaju na luksuznoj robi koja nije egzistencijalna poptu kozmetike, kućne hemnije i pića.
