UDAR NA POHLEPU TRGOVACA! Država ograničava marže, padaju cene i do 20 odsto, evo cenovnika

Država ima pravo da se bori za životni standard građana i pregovaračku moć da natera trgovačke lance kojima je dala niz olakšica da smanje svoje marže u cilju sniženja cena, ocenjuju ekonomski analitičari povodom najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se priprema niz ekonomskih mera koje će građanima olakšati život.

Profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da ne treba odricati pravo državi da se bori za životni standard građana.

- Država ima određenu pregovaračku moć da se sa nekim velikim trgovačkim kompanijama, koje su došle na poziv srpske vlade i dobile niz olakašica, dogovori o ograničenju marži. To bi nekako bilo i logično, ali trgovci nisu baš milosrdne sestre, pošto je ovo tržišna privreda. Problem je i na strani trgovaca i države, ali i na strani nas građana. Mi građani hoćemo da se neko izbori za naša prava. Potrošači mogu da vaspitavaju trgovce ograničavanjem kupovine, ali mi ni u šta ne verujemo i držimo se one narodne izreke "gde može šut s rogatim". Određen broj ljudi ne zanima koliko šta košta, ali kada bi bilo više onih koji bi se uzdržali od kupovine, onda bi zbog pada prometa robe trgovci tražili načine kako da to prevaziđu i snižavali bi cene - objašnjava Savić.

On ističe da udruženja potrošača i zaštitnici građana ne rade svoj posao, a najmanje ga rade građani, jer pristaju na visoke cene.

 Podsetimo, predsednik Vučić je najavio da se mere države mogu brzo očekivati.

- Radićemo na tome da ljudima olakšamo da prežive jesen. Uzeli smo modele iz Mađarske i Makedonije da vidimo kako da spustimo cene. Nemamo ništa protiv da veliki trgovinski lanci u našoj zemlji zarađuju dobro, oni uredno plaćaju porez, ali imam protiv da budu prebogati, a da naš narod mora da plaća cenu. Kod nas su cene hrane i pića na nivou 95 odsto prosečnih cena EU, to ne sme da se dogodi. Ovde nije cena gasa i struje kao u EU, niti su nam plate na nivou evropskih. A znate li kolike su im marže - od 32 odsto do 45,2 odsto - rekao je Vučić na TV Pink.

Primeri iz komšiluka

Da je mera ograničenja trgovačkih marži legitimna i da efikasno vodi snižavanju cena, pokazuju i primeri Mađarske i Severne Makedonije. Naime, vlada Mađarske je u pokušaju da se izbori sa inflacijom 17. marta ove godine uvela obavezno ograničenje profitnih marži supermarketa na 10 odsto, kojima je obuhvaćeno 30 osnovnih prehrambenih proizvoda, a ukoliko je trgovci ne budu poštovali, biće sankcionisani zamrzavanjem marže na sve prehrambene proizvode. Takođe, trgovci moraju održavati zalihe robe na nivou prosečne dnevne prodaje u 2024. godini, a ko to prekrši, sledi mu kazna u visini do dva miliona forinti (oko 5.000 evra).

S druge stane, vlada Makedonije je 11. februara 2025. ograničila trgovačke marže za osnovne prehrambene proizvode, deterdžente i hranu za bebe na maksimalnih 10 odsto i u maloprodaji i u veleprodaji. Ova mera je obuhvatila više od 100 grupa proizvoda.

Rešenja za povoljne kredite

Razvoj konkurencije na bankarskom tržištu je ključni faktor da se dugoročno dođe do povoljnijih kredita za građane, ističe finansijski analitičar Vladimir Vasić za Kurir povodom najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će u okviru ekonomskih mera za poboljšanje života građana država pokušati da obezbedi da banke daju povoljnije kredite građanima sa manjim primanjima.

- Pretpostavljam da je tu reč o nekoj vrsti subvencionisane kamate od strane države, kao što je bio slučaj za kredite za vojne stanove, za stanove za policiju, mlade do 35 godina, majke sa detetom do 40 godina. To su primeri gde je država subvencionisala kamatu. To je neka zakonsko-administrativna mera, ali je bitno utvrditi ko su ti ljudi i da li imaju stalno zaposlenje - kaže Vasić, koji ipak smatra da su to kratkoročna rešenja, dok je dugoročno razvoj tržišta kapitala i konkurencija među bankama.

Podsetimo, Narodna banka Srbije najavila je mere za smanjenje kamatnih stopa, odnosno marži na kredite, kako bi se omogućili povoljniji uslovi zaduživanja, naročito za građane sa nižim primanjima. Kako bi se došlo do najboljeg rešenja, u toku su analize svih kratkoročnih i dugoročnih efekata tih mera.