Zašto Srbija mora skuplje da plati NIS od drugih? Ako Rusi odbiju strance, moraćemo da izdvojimo milijarde evra

Pitanje prodaje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) ulazi u završnu fazu. Nakon višemesečnih spekulacija i neizvesnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da predstavnici Gasproma vode razgovore o prodaji svog udela, među ostalima i sa mađarskom nacionalnom kompanijom MOL. Istovremeno, država Srbija ostavlja otvorenu mogućnost da sama preuzme ruski udeo, ukoliko do 15. januara ne bude pronađeno drugo rešenje.

Kako objašnjava, na osnovu tih indikatora, ukupna vrednost NIS-a se u javnosti najčešće procenjuje na oko četiri milijarde evra.

- To je procena, a procena je podložna promenama. To znači da država treba da izdvoji preko dve milijarde evra. Srbiji je očigledno veoma važno da kupi ruski udeo. Ako je to tako, onda će cena svakako biti maksimalna što se tiče ruske strane. Kad nešto želite po svaku cenu, može biti kao što je predsednik rekao, da ćemo platiti i preplatiti.

Savić, međutim, naglašava da postoje i niže procene, prema kojima je ukupna vrednost kompanije ispod tri milijarde evra. U tom slučaju, iznos koji bi država morala da izdvoji bio bi nešto iznad milijardu i po evra. Ipak, on ističe da u ovom trenutku niko ne može sa sigurnošću da kaže tačnu cenu, jer ona zavisi isključivo od odnosa ponude i potražnje.

Zašto Srbija nudi i da preplati

Prema Savićevim rečima, ključni problem za Srbiju leži u činjenici da je državi očigledno veoma važno da kupi ruski udeo u NIS-u. Upravo zbog toga, kako kaže, ruska strana ima snažnu pregovaračku poziciju.

Kako objašnjava, kada prodavac zna da kupac mora da kupi, cena po pravilu ide ka maksimumu. U tom kontekstu, Savić podseća da je i sam predsednik Srbije izjavio da je država spremna da plati i više, što dodatno jača poziciju ruske strane u pregovorima.

- Predsednikove navode doživljavam više metaforički. Postoji realni reper, to je koliko su druge zemlje i kompanije spremne da plate, poput toga koliko bi MOL platio za 54 odsto ruskog udela. Svakako da bi ovo bilo nešto više, ali koliko?

Da li je izlazak Rusa iz NIS-a dugoročno rešenje

Iako bi otkup ruskog udela formalno ispunio osnovni zahtev američke strane i OFAC-a, da u vlasničkoj strukturi NIS-a više nema ruskog kapitala, Savić upozorava da to ne znači nužno i kraj problema za Srbiju.

On postavlja pitanje da li bi se Srbija zaista u potpunosti oslobodila pritiska, imajući u vidu da se politički zahtevi mogu dodatno pooštravati.

- Ko kaže da Amerikanci neće imati posebne zahteve za Srbiju po pitanju sankcija Rusiji ili problema u regionu?

U tom kontekstu, Savić ističe da pitanje NIS-a nije isključivo ekonomsko, već pre svega strateško i geopolitičko, u kojem se Srbija nalazi u ulozi kolateralne štete u odnosima velikih sila, pre svega Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.

Mađarski MOL bolja opcija

Savić ocenjuje da je ulazak mađarskog MOL-a u vlasničku strukturu NIS-a opcija koja ima najviše smisla iz ugla srpskih interesa. Kako objašnjava, evropski put Srbije u velikoj meri vodi preko Mađarske, dok mađarski premijer Viktor Orban ima dobru komunikaciju i sa Rusijom i sa Sjedinjenim Američkim Državama. Uz to, MOL već poseduje rafinerije u regionu, što bi im omogućilo da ovu investiciju uklope u širu regionalnu strategiju.

- Mađari bi bili neko koji bi ovaj deo Evrope snabdevao naftnim derivatima, a onda to pruža mogućnost da se malo bolje trguje i cenka.

Iako kaže da bi takva koncentracija rafinerija bila pre svega u interesu Mađarske, Savić smatra da bi se interesi dve države u najvećoj meri poklapali, posebno kada je reč o stabilnom snabdevanju i manevrskom prostoru u pregovorima.

- U planu je izgradnja naftovoda od rafinerije na Dunavu do rafinerije Novi Sad. Ta rafinerija ne radi, ali možda bi čak i nju pokrenuli. Kako god okrenemo, njihovi interesi se u najvećoj meri poklapaju sa srpskim.

Zaključuje da nijedno rešenje nije idealno, ali da u ekonomiji, kada ne možete da izaberete najbolje, birate ono koje je najmanje loše, a to je, po njegovom mišljenju, upravo mađarski MOL.

Kupovina, pa preprodaja?

Na pitanje koliko je realno da Srbija, ukoliko kupi ruski udeo u NIS-u, kasnije isti proda trećoj strani, Savić izričito naglašava da takva opcija nije na stolu, a ukoliko bi postojala, to bi bio potez ponovo nastao iz nužde.

- Cena bi svakako bila niža i ponovo bismo nešto radili iz nužde. Sutra može doći do toga da Amerika nama uvede sankcije, da se nađemo u situaciji gde smo mi ti koji moramo da izađemo. 

Savić zaključuje da bi se takav scenario najlakše izbegao kupovinom ruskog udela u NIS-u od strane MOL-a.

"Neoprostiva greška"

Sličnu ocenu za Biznis Kurir daje i ekonomista Dragovan Milićević, koji se fokusira na samu procenu vrednosti ruskog udela i način na koji država pristupa pregovorima. On objašnjava da vrednost ruskog udela u NIS-u treba posmatrati kroz imovinsku vrednost i izgubljenu dobit, odnosno profitabilnost kompanije.

- Manje od dve i po milijarde sigurno neće biti dovoljno Srbiji za kupovinu ruskog udela u NIS-u. Potrebno je da se zadužimo da bismo pokrili postojeću potrošnju.

Međutim, ono što smatra velikim problemom jeste javno iznošenje spremnosti države da plati više nego što prodavac traži. Takav pristup Milićević ocenjuje kao "neoprostivu grešku", ističući da se time direktno radi u korist prodavca.

Kako kaže, u struci je potpuno jasno da se nikada unapred ne govori da ste spremni da platite više, jer to otvara prostor za neograničeno podizanje cene.

Na pitanje da li je realan scenario da Srbija prvo kupi ruski udeo, a zatim ga proda trećoj strani, Milićević kaže da je takva opcija izrazito komplikovana.

- Nije realan scenario u ovom momentu da Srbija postane kupac ruskog udela u NIS-u pa da ga onda proda trećoj strani.

Biznis Kurir