Šta je regres i ko ima pravo na njega: Poslodavci su u obavezi da vam isplaćuju ovu naknadu

Svi zaposleni u Srbiji imaju zakonsko pravo na minimum 20 radnih dana godišnjeg odmora u toku jedne kalendarske godine, prema odredbama Zakona o radu. Isti zakon propisuje i da zaposleni imaju pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, uključujući i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Ovo je obaveza svakog poslodavca i pravo svakog radnika.

Što se tiče načina isplate, on pojašnjava da se regres isplaćuje uz platu. Način isplate, da li uz svaku platu, u više delova tokom godine ili jednokratno, definiše poslodavac internim aktom.

- Zakonski i podzakonski propisi u Srbiji ne regulišu visinu naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Utvrđena je samo obaveza poslodavca da obračuna i isplati ovu naknadu zaposlenom. Detaljnije uređivanje iznosa regresa u potpunosti je prepušteno poslodavcu, koji sve u vezi visine naknade može definisati opštim aktom ili ugovorom o radu - navodi Predojević.

Prema Zakonu o radu, zaposleni u toku jedne kalendarske godine ima pravo na najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora, dok maksimalan broj dana nije zakonski ograničen, dodatni dani zavise od odluke poslodavca, pri čemu zakon samo navodi kriterijume koji mogu poslužiti kao smernice.

- Dužina godišnjeg odmora određuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava prema doprinosu radnika, uslovima rada, radnom iskustvu, stručnoj spremi i drugim kriterijumima definisanim opštim aktom ili ugovorom o radu. Zakon precizira dve stvari: prvo, da poslodavac mora obezbediti minimum od 20 radnih dana godišnjeg odmora za jednu kalendarsku godinu i drugo, da poslodavac sam određuje pravila za povećanje ovog minimuma, a zakon samo daje primere kriterijuma - objašnjava Predojević.

Kriterijume za uvećanje godišnjeg odmora poslodavac može propisati kroz kolektivni ugovor, opšti akt (pravilnik) ili ugovor o radu.

Iako poslodavac ima ovlašćenje da određuje termin godišnjeg odmora, postoje određena ograničenja.

- Zakon o radu je jasan: godišnji odmor može se koristiti jednokratno ili u više delova. Ako se koristi jednokratno, ceo odmor mora se iskoristiti u godini za koju je odobren. Ako se koristi u delovima, prvi deo treba trajati najmanje dve radne nedelje neprekidno, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine - pojašnjava Predojević.

Kada se neiskorišćeni godišnji odmor može isplatiti

Na pitanje šta se dešava ako poslodavac ne omogući zaposlenom korišćenje godišnjeg odmora zbog povećanog obima posla ili manjka radnika, Predojević naglašava da pravo na plaćeni godišnji odmor spada u neotuđiva ustavna prava radnika i da se radnik ne može odreći ovog prava niti mu ono može biti uskraćeno ili zamenjeno novčanom naknadom.

- U izuzetnim situacijama, kao što je prestanak radnog odnosa ili drugi objektivni razlozi zbog kojih nije moguće iskoristiti preostali godišnji odmor, Zakon o radu predviđa isplatu naknade za neiskorišćeni odmor. Prema propisima, jedini slučaj kada godišnji odmor može biti zamenjen novčanom naknadom je prestanak radnog odnosa. Poslodavac tada mora isplatiti naknadu u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, proporcionalno broju neiskorišćenih dana godišnjeg odmora - objašnjava Predojević.

Svaka druga isplata novčane naknade umesto korišćenja godišnjeg odmora zakonom je zabranjena i podrazumeva odgovornost poslodavca, uključujući novčanu kaznu.

- U situacijama kada poslodavac ne omogući korišćenje godišnjeg odmora iz drugih razloga, osim prestanka radnog odnosa, odgovaraće za naknadu štete prema opštim pravilima o odgovornosti za naknadu štete, a ne po odredbama Zakona o radu - zaključuje Predojević.

Biznis Kurir/Biznis.rs