Dok su rate već zaduženim građanima skočile najviše zbog povećanja referentnih kamata centralnih banaka, onima koji sada planiraju da se zaduže krediti će biti još skuplji jer su i banke u Srbiji povećale svoje marže - sopstvenu zaradu.
Tako fiksne kamate na dinarske keš kredite kod pojedinih banaka idu i do čak 16,26%, dok su pre godinu dana iznosile oko 8%. Dakle keš krediti su sada duplo skuplji. Kod dinarskih gotovinskih zajmova sa promenljivom stopom kamata kod nekih banaka sada iznosi šestomesečni belibor plus marža koja ide i do 9,75%!
Banke su duplirale marže i na stambene evro-kredite sa promenjljivom stopom. Tako kamate na stambene zajmove sad idu i do 7% obračunate po formuli tromesečni euribor plus marža banke od 4,5% do 4,8%. Pre godinu dana kamte na stambene kredite vezane za evro iznosile su oko 2,5 odsto koliko su okvirno iznosile i marže banaka, dok je vrednost euribora bila u minusu.
Prosek kamata za nove kredite
STAMBENI
- 11,8% (pre godinu dana 6,69%) za dinarske kredite
- 5,42% (pre godinu dana 2,56%) za devizne kredite
GOTOVINSKI
- 12,03% (pre godinu dana 7,29%) za ročnost do 1 godine
- 13,59% (pre godinu dana 8,7%) za ročnost preko 5 godina
Bankari, međutim, najavljuju da će i dalje poštravati uslove za odobrenje zajmova građanima i to najviše za keš i stambene zajmove.
Naime, u najnovijem Izveštaj NBS o rezultatima ankete o kreditnoj aktivnosti banaka, navedeno je da su banke u poslednjem tromesečju 2022. nastavile s pooštravanjem standarda stanovništvu.
- Pooštravanje se prvenstveno odnosilo na dinarske gotovinske kredite (i kredite za refinansiranje) i devizno indeksirane stambene kredite. Umereno pooštravanje kreditnih standarda stanovništvu očekuje se i tokom T1 2023. godine - navedeno je u Izveštaju NBS.
Takođe, banke su ocenile da je tražnja stanovništva za kreditima smanjena tokom četvrtog kvartala prošle godine usled rasta cena nekretnina, a kao faktor koji utiče na nižu tražnju navode i tržište rada. Nastavak ovakvih tendencija banke očekuju i za prvo tromesečje ove godine.
Bankari su, kako je objašnjeno, poštrili uslove kreditiranja iz straha od rizika.
- Banke su ocenile da su pooštravanju standarda, kao i kod privrede, najviše doprineli povećani troškovi izvora kredita i neizvesnost u pogledu opšte ekonomske situacije, što se odrazilo i na smanjenu spremnost za preuzimanje rizika. Pored toga, ocena pojedinih banaka jeste da i situacija na tržištu nekretnina (rast cena nepokretnosti, uz rast kamatnih stopa na kredite) i manja konkurencija u sektoru deluju u smeru pooštravanja standarda - navedeno je u Izveštaju NBS.
Takođe, pojedine banke kao faktor za pooštravanje standarda navode i rizik od rasta problematičnih potraživanja.
- Banke navode da su povećale kamatne marže tokom T4 i kod dinarskih i kod devizno indeksiranih kredita. Takođe, pooštrile su zahteve u pogledu kolaterala. S druge strane, ostale uslove kredita stanovništvu (maksimalnu ročnost, maksimalan iznos, kao učešće i vrednost hipoteke) nisu menjale - objavila je centralna banka Srbije.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
