Josip kupuje Švedsku fabriku u kojoj je radio za minimalac: Otišao bez prebijene pare - nije znao ni engleski jezik!
Danas, dok Švedska prolazi kroz izazove imigracije, Josip i dalje veruje u njen sistem, koji se, kako kaže, "samo malo zadihao".
Švedska je decenijama u očima Balkanca bila obećana zemlja – sa visokim platama, stabilnim sistemom i socijalnim pogodnostima. Josipova priča od prvog posla u fabrici do plana da istu fabriku i kupi, pokazuje koliko su upornost i integracija važni.
Šveđani nisu hladni
Josip odbacuje mit o hladnim Šveđanima:
- Oni koje sam upoznao su sve samo ne hladni. Od prvog dana se ovde osećam kao kod kuće - ističe Josip.
Finansijski izazovi
Mesečni troškovi života su mu oko 25.000 kruna (oko 2.200 evra).
- Nikad nisam imao visoku platu. Radim, ali na kraju meseca ništa ne ostane. Biće bolje - kaže Josip. Ipak, ne planira da menja zemlju:
- Švedska je i dalje ispred Amerike, Švajcarske i Australije. Društvo ovde je postavljeno na zdravim temeljima i istinskoj demokratiji - dodaje.
Planovi za budućnost
Josipu najviše nedostaju porodica i prijatelji, ali nepotizam Balkana ne želi nazad. Planira povratak samo ako se situacija promeni za njegovog sina.
Njegova priča sada dobija novi momenat – od minimalne plate u fabrici, Josip danas traži investitora kako bi istu fabriku preuzeo:
- Prvi mesec radili smo za hranu, kasnije loše plaćeni, a sada tražim investitora za dovršetak kupovine fabrike - zaključuje Josip.
BiznisKurir/Dnevno
