Država je rešila da se ponovo uhvati u koštac sa bahatim trgovcima i da konačno stane na put previsokim maržama u srpskim trgovinama. Na spisku proizvoda čije cene bi trebalo vratiti u rikverc su kafa, medicinska sredstva i lekovi koji nisu na pozitivnoj listi, ali i kozmetički proizvodi.
Lista će se proširiti ako se posle detaljne provere svih ministarstava ponaosob utvrdi da određene firme ili pojedinci utiču na visoke cene. Cilj je, kako je naveo i premijer Miloš Vučević za Kurir, da se stane u kraj monopolistima kojima su u nekom prethodnom periodu državni organi dozvoljavali da imaju monopol na tržištu.
- Znate li da kompanija iz jedne susedne države ima monopol, recimo, na kafu u Srbiji. E to je osinje gnezdo u koje moramo da udarimo kao vlada, bez obzira ko koga voli, ne voli, podržava, poznaje, ne poznaje, moramo da pokrenemo to pitanje - rekao je premijer.
Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu naglašava da država ima nekoliko mehanizama kojima može da se bori protiv neopravdanog dizanja cena od strane trgovaca, a da pritom ne naruši tržišnu utakmicu. Prvo, može da prati tržišne trendove i analizira cene proizvoda kako bi identifikovala moguće zloupotrebe, a ne manje važna je i regulacija monopola.
- Ako jedan ili nekoliko trgovaca dominira tržištem, država može da interveniše kroz antimonopolske zakone, ali i da donese propise koji štite potrošače od nepoštenih trgovačkih praksi. Ovo uključuje nepoštene trgovačke ugovore, lažno oglašavanje, ili skrivena povećanja cena. U određenim situacijama, može da ograniči čak i marže i to kao privremenu meru – navodi naš sagovornik.
On dalje ističe da jedna od mera mora da bude jačanje inspekcijskog nadzora i kažnjavanje trgovaca koji neopravdano dižu cene, tako što će im naplaćivati visoke novčane kazne, privremeno zatvarati radnje ili uzimati licence za rad.
- Ne treba bežati ni od javne objave liste onih koji neopravdano dižu cene. Vlada je koristila ovu meru, međutim, iako je ovo delovalo na povećanje transparentnosti, nije uvek bilo dovoljno da spreči sve, pogotovo u sektorima gde postoji manja konkurencija – smatra Mijušković.
Na pitanje kako to da su srpski proizvodi i po nekoliko puta jeftiniji u regionu nego kod nas Mijušković odgovara da razlike proizlaze iz kombinacije više faktora, na prvom mestu PDV i carine. U Srbiji je, na primer, PDV na hranu i osnovne proizvode 20 odsto, dok je u nekim okolnim zemljama niži.
- Odsustvo prave konkurencije takođe omogućava trgovcima da drže visoke cene, što je često slučaj u sektoru hrane i pića, dok sa druge strane velike regionalne ili međunarodne kompanije mogu postići niže cene zbog ekonomije obima – objašnjava ekonomista.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da su cene srpskih proizvoda u prodavnicama u okruženju ustvari prave cene tih proizvoda, jer kod njih postoji prava konkurencija.
- Niko im ne ograničava maržu, oni sami sebe ograničavaju, jer ako to ne urade neće ni prodati proizvod. Naše tržište ne funkcioniše kako treba. Neki trgovci su povlaščeni, lakše dolaze do dobrih poslovnih prostora, a neki imaju i razna oslobađanja od poreza, sve im se omogućava da bi im troškovi biti niži. Mislim da im je teško stati na put. U belom svetu je to drugačije, tamo nema varanja, smanjivanja gramaže, prodaje šećerne table kao čokolade, što je takođe sve povećanje marže. Mi samo vidimo cene, ali trebalo bi gledati malo šire.
Profesor Savič navodi da nije prvi put da država najavljuje istu akciju, mada on ne razume najbolje šta je sada cilj.
- Više decenija izgrađujemo tržišnu privredu, pa su ta dva elementa prosto nespojiva. U tržišnoj ekonomiji nema veliko i malo, odgovarajuće i neodgovarajuće, već samo poštovanje zakona, a koliko ja znam marže, po zakonu, nisu ograničene. Čak i da ih država ograniči trgovci će opet naći načina da zarade. Primera radi, u radnjama više nemate čokoladu od 100, već od 78 grama. I na taj način trgovci ostvaruju veću maržu. Drugi način je snižavanje kvaliteta, a treći je vezan za garancijske uslove. Recimo, neko hoće da popravi TV u garanciji, a neko neće, a ima i onih koji ga uzmu i popravljaju ga šest meseci – ističe profesor.
Biznis.kurir.rs
NE PROPUSTITE
