TIKTOKERKA IZ SRBIJE TVRDI DA MOŽE DA SE HRANI SA 500 DINARA DNEVNO, A JOŠ I UŠTEDI! Ekonomisti odgovorili i otkrili glavnu profitnu taktiku trgovinskih lanaca!

U emisiji “Ni 5 ni 6” koja se emituje na Kurir televiziji, ekonomski stručnjaci i predstavnici potrošačkih udruženja analizirali su efekte bojkota velikih trgovinskih lanaca, te odgovorili na pitanje da li su građani Srbije uspeli da utiču na cene i šta država može da učini da zaštiti potrošače. Gosti emisije bili su ekonomski analitičar Drago Matović, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije Zoran Vujević i predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević. 

Vladimir Vasić je dodao da problem nije samo u trgovinskim lancima, već i u sistemu koji ih podržava.

- Kapital ne mari za našu muku, on teži maksimalnom profitu. Ali mi kao kupci moramo da im pokažemo da upravljamo njima, a ne oni nama - istakao je Vasić.

Zoran Vujević je upozorio da je tržište u Srbiji izuzetno koncentrisano, četiri velika trgovinska lanca drže čak 53% tržišta, što omogućava dogovaranje cena i gušenje konkurencije. On je podsetio da Komisija za zaštitu konkurencije prošle godine otkrila da ti lanci imaju identične cene za ključne proizvode, što ukazuje na oligopol.

- Ako se država ne umeša, možemo mi da bojkotujemo koliko hoćemo. Problem je što nemamo alternativu, mali proizvođači ne mogu da prežive u ovakvom sistemu - zaključio je Vujević.

Jovan Ristić iz organizacije Efektiva, koji se uključio u emisiju, potvrdio je da očekuje zvanične podatke o efektima bojkota i dodao da su trgovinski lanci reagovali agresivnim sniženjima, što pokazuje da mogu da snize cene.

- Kada se popust od 40-50% desi preko noći, to znači da su i sa tom cenom imali profit. Znači da su ranije zarađivali abnormalne marže - rekao je Ristić.

Voditeljka je prenela odgovore dva velika trgovinska lanca, koja su se zvanično oglasila na pitanja medija. Jedan je naveo da “deli zabrinutost potrošača zbog višegodišnjeg kretanja cena, koje narušava životni standard građana”, dok je drugi trgovinski lanac rekao da “proizvodno-prometni lanac funkcioniše kao ekosistem u privrednom ambijentu jedne države”.

Na ove odgovore Matović je reagovao kratko i jasno:

- Sve su rekli, a ništa konkretno nisu odgovorili.

Vasić je dodao da bi jedan od načina da se potrošači zaštite bila potpuna transparentnost cena, gde bi kupci imali uvid u nabavnu cenu proizvoda, maržu trgovinskog lanca i konačnu cenu na polici.

- Kao što zakon o bankama nalaže da svaka banka mora da objavi efektivnu kamatnu stopu, tako bi i trgovinski lanci morali da pokažu kolike su njihove marže. Tada bismo videli koliko nas zapravo potkradaju - predložio je Vasić.

Posebnu pažnju privukao je izazov koji je na TikToku pokrenula Marija, koja je odlučila da se hrani sa 500 dinara dnevno i pritom još uštedi. Njeni obroci uključivali su chia puding sa bananom, kuvanu boraniju i tunjevinu salatu, a kako je istakla, sve je prilagođeno njenim zdravstvenim problemima, Hašimoto sindromu i hipotireozi.

- Nekome će delovati suludo da tri dana za redom jedem boraniju, ali ako želite da se hranite ekonomično i zdravo, morate da napravite kompromis - rekla je Marija.

Voditeljka je izrazila nevericu da je moguće prehraniti se sa tako malim budžetom, posebno kada se uračunaju suhomesnati proizvodi, jogurt, začini i kućna hemija, ali je Marija insistirala da je ključno planiranje kupovine i izbegavanje nepotrebnih troškova.

Na pitanje kako bi reagovao da je direktor velikog trgovinskog lanca, Vasić je rekao da bi pokušao da poveća tržišni udeo snižavanjem cena.

- Mogao bih da zaradim manje po proizvodu, ali bih privukao više kupaca i ostvario ukupno veći profit - rekao je Vasić, ali je istakao da u realnosti strani vlasnici trgovinskih lanaca traže isključivo maksimizaciju profita.

Bogosavljević je upozorio da veliki trgovinski lanci koriste različite trikove da zadrže monopolsku poziciju, uključujući ucenjivanje domaćih proizvođača da plaćaju “troškove krađe” i analitiku prodaje

- Trgovci svesno guše domaće proizvođače kako bi ih izbacili sa tržišta. Ovo nije slučajno.

Na kraju emisije, svi gosti su se složili da je ključ rešenja u podršci domaćim trgovinskim lancima i proizvodima, ali i u državnoj intervenciji. Država, prema njihovom mišljenju, treba da stvori bolje uslove za male proizvođače i da rigoroznije kontroliše tržišne marže.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs