STRANCI KARTICOM NEĆE MOĆI DA DOPUNE REZERVOAR NA NIS-ovoj PUMPI? Sankcije loše i po radnike i po banke - Šta se nudi kao rešenje?

Koliko će se zapadne i druge evropske kompanije i banke pridržavati obećanih 45 dana koliko je Srbiji odlazeća američka administracija ostavila da se snađe pre nego li sankcije protiv NIS-a i zažive, potvrda je toga što su pojedine telefonske kompanije požurile da blokiraju aplikacije ove naftne kompanije još pre dva dana.

Isti ti koji danas uvode sankcije nisu marili ni kada je NIS bio 100 odsto srpski, jer su razorili dve rafinerije nafte i u Pančevu i u Novom Sadu tokom NATO bombardovanja „počastivši” nas osiromašenim uranijom. Ali, kome je to još bitno. Bitnije je da je „NIS poklonjen za samo 400 miliona evra” i to u času kada je bio zadužen 600 miliona evra, a bio je državni. A upravo je taj isti ruski NIS uložio više od dve milijarde evra samo u modernizaciju pančevačke rafinerije.

Na pitanje šta ukoliko se dogodi najgori scenario da zaposlenima prilikom podizanja novca na šalterima ili na automatima, ili vozačima na NIS benzinskim stanicama transakcija zbog matičnih banaka koje neće da imaju posla s ruskom kompanijom zakažu, dr Mihajlo Rabrenović, redovni profesor i osnivač „Eurosvere”, kaže da je NIS među kompanijama koje mogu biti izložene sekundarnim sankcijama, koje deluju po dubini.

– To znači da ako neka druga kompanija ili država izvrši transakciju sa ovom kompanijom, oni mogu biti podložni sankcijama, jer je NIS povezana sa sankcionisanim ruskim entitetima. I ta ograničenja dolaze od SAD, Evropske unije ili drugih zemalja koje poštuju ovaj regulatorni okvir. Rizik sekundarnih sankcija se može odnositi i na banke i berze koje sarađuju sa NIS-om, ako je ona povezana sa entitetima koji su pod sankcijama, kao što je „Gaspromnjeft”. Ovo znači da ako banke, berze ili drugi finansijski subjekti izvrše transakcije ili sarađuju sa kompanijama koje su na sankcijskim listama ili imaju povezanost sa sankcionisanim subjektima, takođe mogu biti izloženi riziku od sankcija. SAD, na primer, mogu nametnuti sankcije drugim kompanijama, uključujući finansijske institucije, koje održavaju poslovne odnose sa sankcionisanim entitetima – objašnjava on.

Ove sankcije se, ističe dr Rabrenović, nazivaju sekundarne i mogu uključivati zabranu pristupa američkim finansijskim tržištima, zamrzavanje imovine u SAD, kao i druge ekonomske i pravne mere koje mogu ozbiljno uticati na poslovanje tih institucija. U globalizovanom svetu, u kojem SAD imaju uticaj na brojne aspekte poslovanja, zajedno sa zemljama članicama EU, Velikom Britanijom i ostalim anglosaksonskim zemljama, posledice po sankcionisane kompanije mogu biti pogubne.

Zbog ovoga, banke (a posebno one koje imaju svoje matice na Zapadu) i berze koje sarađuju sa NIS-om ili drugim kompanijama povezanim sa sankcionisanim subjektima mogu biti obeshrabrene da nastave takve poslovne aktivnosti, jer se boje da će se naći pod sankcijama zbog sekundarnih sankcija.

– Neke od tih banaka mogu biti i „veći katolici od pape”, blagovremeno preduzimajući mere da ne potpadnu pod sankcije ili gubitak reputacije. To je jedan od načina na koji sankcije mogu imati šire ekonomske posledice, utičući ne samo na sankcionisane entitete već i na one koji sarađuju sa njima. Svedoci smo za Srbiju iznuđenog diplomatskog i političkog dijaloga naših predstavnika sa SAD i Rusijom, a finalni stavovi će biti poznati nakon što nova američka administracija preuzme kormilo. Ukoliko u nastupajućem periodu ne dođe do radikalnog zaokreta i političkog rešenja, posledice će postepeno nastupati i zavisiće od brzine prilagođavanja i reakcije na sankcije pravnih lica (preduzeća i banaka) koja sarađuju sa ovim, za naše prilike, velikim energetskim preduzećem, kao i od sposobnosti NIS-a i drugih zainteresovanih državnih i privrednih subjekata da se adaptiraju novoj društvenoj stvarnosti u prelaznom periodu – ističe on.

Kupci derivata, kao i zaposleni mogu osetiti direktan uticaj sankcija, kroz ograničenja u plaćanju, korišćenju usluga i pristupu svojim sredstvima. Stoga je prioritet da se razmotre opcije za prilagođavanje novim ekonomskim uslovima i osiguranje da njihove operacije ostanu konkurentne u svetlu globalnih pritisaka. Odluka američkog Ministarstva finansija u pogledu novih sankcija protiv Rusije i njenih energetskih resursa ima duboke posledice za globalne finansijske sisteme, uključujući banke koje imaju poslovne veze sa sankcionisanim pravnim licima. Za banke, sankcije kao što su ove mogu dovesti do ograničenja u obavljanju međunarodnih transakcija, kao i blokade računa koji su povezani sa ruskim preduzećima.

– Sankcije takođe imaju potencijalno ozbiljan uticaj na berze, jer akcije kompanija kao što je NIS mogu biti podložne padu vrednosti na berzi zbog ograničenih mogućnosti za privlačenje novog kapitala i finansijskih resursa. Postavlja se i hipotetičko pitanje – da država Srbija ne preduzme neophodne mere u cilju izlaska ruskog kapitala iz NIS-a, koliko bi na tržištu vredeo NIS pod sankcijama, koji ne dobija sirovu naftu, kojem su blokirani bankarski računi, koji je pred bankrotom? Ostalo je još malo vremena da se pribave dopunske informacije i sagledaju raspoložive opcije. U svemu tome, važno je da Srbija učini sve što je u našoj moći da se naši građani i privreda zaštite od teških posledica i sačuva prijateljstvo sa Rusijom kojoj, uprkos ogromnim pritiscima, nismo uveli sankcije – zaključuje prof. dr Rabrenović.

Kako je američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil govorio o sankcijama NIS-u pročitajte ovde, sa druge strane oglasio se i Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova. Na Kurir Biznisu možete da pročitate i mišljenje Dušana Bajatovića, direktora Srbijagasa.

Naš sajt je pisao i o tome da je trenutno na Beogradskoj berzi stopirana trgovina akcijama NIS-a.

Takođe, na sledećem linku je i tekst o tome kako je onemogućeno preuzimanje i korišćenje aplikacije Naftne industrije Srbije na ajfon telefonima, dok android uređaji i dalje dozvoljavaju ovu opciju.

Na našem sajtu ste mogli pročitati i to na koji način su nekada tekli pregovori između ruske i srpske strane oko prodaje NIS-a i šta ih je sve pratilo, ali i više o tome kakve su reakcije u komšiluku na trenutnu situaciju i kako sve ovo može uticati na Janaf.

biznis.kurir.rs/Politika