KAKO SU RUSI PRE 16 GODINA PRISTALI NA SRPSKE USLOVE PRI KUPOVINI NIS-a? U pregovorima tada učestvovao i Bajatović, a jedan čovek im je posebno smetao
Obustavljanje trgovine akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi stupilo je na snagu u utorak, 14. januara. Reč je o privremenoj obustavi trgovanja akcijama na Prime Listing - NIS a.d., Novi Sad - NIS i ona će trajati do 28. januara i sve je ovo posledica uvedenih sankcija NIS-u 10. januara. Vrativši se unazad, sada već više od 16 godina unazad, prisećamo se prodaje Naftne industrije Srbije, kada je u Moskvi 24. decembra 2008. potpisan ugovor o prodaji, kao i Sporazum o gradnji gasovoda Južni tok i Memorandum o izgradnji skladišta za gas u Banatskom Dvoru.
Tadašnji predsednici Srbije i Ruske Federacije, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, stavili su, svako svoj paraf, na krovni sporazum, a u ugovoru, koji su tada potpisali nekadašnji ministar energetike Srbije Petar Škundrić i generalni direktor "Gazpromnjefta" Aleksandar Đukov, navedeno je da će kupac novac za ugovorene investicije obezbediti kreditom u iznosu od 500 miliona evra (preciznije 547 miliona), a rok trajanja kredita je po tom ugovoru bio 14 godina. Protokol o osnovnim uslovima za osnovni sporazum o saradnji Gasproma i Srbijagasa za izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju potpisali su generalni direktor Javnog preduzeća Srbijagas Dušan Bajatović i tada predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler. Podzmeno skladište gasa u Banatskom Dvoru pušteno je u rad u novembru 2011. godine.
Naznačeno da je da je Gaspromu prodat 51 odsto kapitala Naftne industrije Srbije za 400 miliona evra, a jedan od članova pregovaračkog tima za realizaciju prodaje, Dušan Bajatović, je tada naglasio da je ugovor parafiran na način kako to "predviđa međudržavni ugovor Srbije i Rusije.
On je takođe dodao i da "monopola NIS-a posle 2010. godine neće biti, a da će ekološki standardi biti u skladu sa zakonima Srbije." To je značilo, po njegovim rečima, da "nafta nije namenjena samo za Srbiju, već i za izvoz."
Tada su prema navodima Politike, Rusi prihvatili i da socijalni program bude sastavni deo kupoprodajnog ugovora za NIS. Pregovore su pratile i neke nesuglasice, pre svega kada se radi o odlasku Mlađana Dinkića iz pregovaračkog tima. Njega su Rusi tada smatrali "najvećom preprekom" u pregovorima, te su jedva prihvatili da sumu od 400 miliona evra plate po uobičajenom kursu NBS koji se u to vreme koristio u postupku privatizacije u Srbiji.
Zanimljivu izjavu tada je dao nekadašnji ambasador Rusije u Beogradu, Aleksandar Konuzin.
- Zajednička izjava s potpisima predsednika Srbije i Rusije vredi više nego finansijske garancije za realizaciju projekata iz energetskog sporazuma. Reč predsednika Rusije i predsednika Srbije vredi mnogo više nego finansijske garancije preduzeća. I ruska i srpska strana sva tri dokumenta tretiraju kao jedinstveni paket i budite uvereni da će oni biti realizovani kako su utvrdile obe strane.
On je tada ocenio da će gas "koji će Srbija kupovati od Rusije u 2009. biti jeftiniji nego što se predviđalo jer su pale cene nafte, ali da se ipak, ne može očekivati da će u dugoročnom periodu gas bude jeftiniji, jer se resursi tog energenta smanjuju, a potrebe za njim su sve veće."
Što se tiče projekta Južni tok, planovi su objavljeni krajem jula 2007. godine i taj projekat je trebalo da transportuje prirodni gas iz Rusije do zemalja EU. Planirano je da gasovod krene iz južnog dela Rusije, od grada Anape u Krasnodarskom kraju po dnu Crnog mora, kroz turske teritorijalne vode, do Varne u Bugarskoj, a od Bugarske je trebalo da se grana u dva kraka. Jedan krak iz Bugarske, preko Grčke podvodno da vodi do Italije, a drugi preko Srbije i Mađarske do Austrije. Kapacitet gasovoda je projektovan na 64 milijardu kubnih metara godišnje.
Izgradnja je počela 7. decembra 2012. godine na crnomorskoj obali, a u Srbiji je bilo najavljeno otvaranje radova 20. decembra uz prisustvo ruskog predsednika Vladimira Putina. Bilo je najavljeno da će se prva dva, od planirana četiri, voda završiti krajem 2015. godine ili u prvom kvartalu 2016. godine.
Prema prvobitnom dogovoru Gasovod je trebalo da se finansira zajedničkim kapitalom iz Rusije i Italije, a kasnije su se priključile firme iz Nemačke i Francuske. Vlasnik gasovoda je trebalo da bude firma "Saut strim transport" u kojoj ruskom "Gaspromu" pripada 50%, italijanskoj energetskoj kompaniji "Eni" 20% dok nemačkom "Vinteršalu" i francuskom "EDF" pripada po 15%. Maksimalni kapacitet gasovoda je projektovan na 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a vrednost investicije je procenjena na 16 milijardi evra, ali je Južni tok posle više meseci definitivno napušten u decembru 2014 godine.
Usled loše situacije na energetskom tržištu širom Evrope, i poslovanje NIS-a je doživelo izvesni finansijski udar. Dobit u poslovanju se ne dovodi u pitanje i ona je tokom 2023. godine iznosila 41,9 milijardi dinara. Sama kompanija broji oko 5.100 zaposlenih.
Kako je američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil govorio o sankcijama NIS-u pročitajte ovde, sa druge strane oglasio se i Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova. Na Kurir Biznisu možete da pročitate i mišljenje Dušana Bajatovića, direktora Srbijagasa.
Takođe, na sledećem linku je i tekst otome kako je onemogućeno preuzimanje i korišćenje aplikacije Naftne industrije Srbije na ajfon telefonima, dok android uređaji i dalje dozvoljavaju ovu opciju.
biznis.kurir.rs
LUDAČKE CENE NA POPULARNOJ SRPSKOJ PLANINI! Žena poludela kad je otišla da kupi pljeskavicu, a tek kad je videla koliko košta pica...