Naviku sakupljanja kupona zahvaljujući kojima se pojedini proizvodi kupuju po sniženim cenama, domaćice na Zapadu odavno su usvojile. Naši trgovci nude kartice i, u poslednje vreme, aplikacije lojalnosti. Šta misle trgovci, potrošači, ekonomisti – kome se to više isplati, kupcima ili prodavcima?
Da li imate našu karticu – koliko puta su vam ovo pitanje postavili na benzinskim stanicama, u apotekama i prodavnicama?
Iz jednog velikog trgovinskog lanca tvrde da u ovom trenutku više od i milion i po ljudi u Srbiji koristi aplikaciju lojalnosti.
- Poslovanje se definitivno unapređuje ne samo programima lojalnosti nego i drugim vrstama akcija, tako da naši potrošači, oni koji su verni imaju dodatni motiv da dođu, ali dolaze dodatno i novi potrošači koji su motivisani nekim popustima. Ušteda može da bude realno i značajna za potrošačku korpu. Primetili smo da potrošači vrlo cene ovu vrstu programa lojalnosti i da se vraćaju zbog kupona i popusta koje nudimo - kaže rukovodilac korporativnih komunikacija Marija Kojčić.
Želja za kupovinom još više nas obuzme kada čujemo akcija ili popust. Ali, da li znamo koliko tačno uštedimo?
Građani kažu da aplikacije i kartice lojalnosti koriste, ali su svesni da u većini slučajeva uštede nisu značajne.
Dolaženje do novih kupaca veoma skupo
Lojalni kupac vredi više od novog, zato što je dolaženje do novih kupaca veoma skupo, objašnjavaju ekonomisti.
- Deo marketinškog budžeta koji bi trošili možda na kampanje, na medije, na neke druge marketinške alate, ovom prilikom prenose direktno svojim potrošačima. Uvek se biraju artikli koji su atraktivni, uvek se biraju periodi vremena koji su atraktivni i kupci zato imaju ponekad iluziju da jako mnogo stede, sa druge strane dobiju zaista neke ponude koje ne mogu da dobiju drugi - objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta Goran Petković.
EVIDENCIJA BI NAS IZNENADILA
Prilikom prijavljivanja za program lojalnosti, kupci kompanijama daju svoje podatke, koje na osnovu njih realizuju kampanje i prave ciljne grupe, kako bi svakom potrošaču ponudili ono što mu je potrebno i što odgovara njegovom novčaniku.
Kada bismo vodili evidenciju o tome koliko uštedimo, najverovatnije bi nas iznenadilo da to i nije baš tako mnogo kako nam se čini.
Ekonomisti kažu da ušteda ne prelazi 4 do 5 procenata. S druge strane, da nismo verni potrošači – u džepu nam ni toliko ne bi ostalo.
Kada se sve sabere i oduzme – da bismo više uštedeli moramo više i da potrošimo.
(Kurir.rs/RTS)
NE PROPUSTITE
