Kada sam se zaposlila u Beogradu, ni na pamet mi nije palo da otvorim oglase i krenem u potragu za stanom. S obzirom na to da živim u Novom Sadu, nekoliko puta iz znatiželje sam gledala cene stanova za izdavanje u prestonici. Ipak, svaki put usledilo je ogromno razočaranje i bes.
"Ko bi dao 350 evra za ovu rupu", prolazilo mi je kroz glavu...
Upravo zato, kada sam odlučila da nađem posao u Beogradu, nisam ni razmišljala o selidbi. Jedina opcija bila je putovanje vozom, i to ne samo zato što je jeftinije, već i zbog toga što mi oduzima skoro isto vremena, kao probijanje kroz beogradsku gužvu.
Najskuplja karta do Novog Sada 100 evra mesečno
Brza pruga Beograd-Novi Sad otvorila je velike poslovne mogućnosti za ljude iz ovog dela Vojvodine. U prilog tome, govori i činjenica da je svaki voz krcat, bez obzira na to u kom periodu dana putujete. Izgleda da ljudi ipak radije biraju da potroše nekoliko minuta više na prevoz, nego da im džepovi na kraju meseca ostanu prazni.
Ne mogu da kažem da mi nije nailazio period kada bih pomislila da samo spakujem kofere i preselim se u prestonicu. Ipak, čim bih otvorila oglase, ta ideja bi pala u vodu. 500 evra, 750 evra, 1.000 evra... To su cene na koje sam većinom nailazila, a o kojima nisam mogla ni da sanjam.
Ipak, postoje i neke pristupačnije. Najjeftiniji stanovi na koje sam naišla koštali su oko 250 evra mesečno. Potpuno korektna cena za glavni grad Srbije. Ipak, prvi pogled na opis stana govorio mi je zbog čega je to tako: "lokal, stan u kući, 15m kvadratnih..." Čak i kada bismo hipotetički pronašli pristojan stan za ovu cenu, računi ne bi bili ispod 100 evra, pogotovo zimi kada je grejanje neophodno.
Sa druge strane, mesečna karta za putovanje regio vozom Beograd-Novi Sad košta svega 6.000 dinara. To nije čak ni nečiji račun za struju. Tačno je, za 6.000 mesečno putujete između ova dva grada oko sat vremena, umorni ste i jedva čekate da dođete kući, ali da li ćete da kraju meseca imati više novca za putovanja, ostale račune i poneki izlazak - sigurno, dok sa beogradskom kirijom teško da bi to bilo moguće. (naravno, ukoliko govorimo o prosečnim platama)
Ipak, ako ne želite da trošite čitavih sat vremena u prevozu do Novog Sada, tu je i Soko, "unapređena" verzija regio voza. Stiže za samo 36 minuta, a mesečna karta je 12.000 dinara.
Brže stignem na posao nego kolege iz Beograda
Naravno, ovo zavisi od toga u kom delu grada živite. Ipak, većina Beograđana nema tu sreću da im je stan preko puta radnog mesta, te većinu svog dana provedu u gradskom prevozu. Mnogi provedu u prevozu oko sat i po vremena. Tako sam u razgovoru sa svojim kolegama nekoliko puta komentarisala koliko dugo oni putuju, a pojedini su mi pozavideli na tome što mi treba isto vremena da stignem u drugi grad, kao njima do kuće. Najveće iznenađenje bilo je kada mi je koleginica rekla da putuje čitavih 2 sata, i to automobilom.
Ipak, ima i onih koji imaju tu sreću da im do redakcije treba samo 15 minuta laganog hoda, ali kako kažu kroz smeh, "to zadovoljstvo košta 600 evra".
Jednog zimskog jutra stigla sam na posao i primetila da je potpuno prazna. Sve kolege iz Beograda su kasnile zbog prekida i gužve u saobraćaju, a ja, iz drugog grada, već sam bila tu. Tog dana beogradski autobusi bili su prenatrpani, ljudi nervozni, a napolju je bilo ledeno. Sa druge strane, ja sam došla na posao bez ikakve predstave o tome kroz šta moje kolege trenutno prolaze, kao da sam stigla iz druge države.
Udobnost
Iako je voz za sada odneo pobedu u oba segmenta, postoji i onaj treći, a to je udobnost, komfor, ali i činjenica da vam je dom u istom gradu u kom radite. Da možete popiti kafu sa prijateljima ili otići u bioskop, bez da pređete 70km. Iskreno govoreći, upravo ovo je najveća mana svakodnevnog menjanja gradova. Ukoliko želim da odem u kafić u Beogradu, vreme dolaska kući automatski se pomera za nekoliko sati, te više nemam tu privilegiju da brzo stignem kući.
Opet, ukoliko želim da odem na kafu u Novom Sadu, često sam previše umorna, nemam komfor da između posla i druženja odmorim kod kuće ili napravim sebi ručak. Tu su i druge stvari - ukoliko posle posla moram da odem hitno kod zubara, to ću morati da uradim u Novom Sadu, a nije mi uvek do putovanja u takvim situacijama.
Možda i jeste samo do psihe, ali mnogo je lakše organizovati život u jednom gradu, nego u dva. Kad se sve sabere i oduzme, jeftinije jeste, ali da li bi svako iz Novog Sada ili gradova u blizini bio spreman da svakodnevno putuje železnicom do posla i nazad - verovatno ne. Onda, kako kaže moja koleginica, spremite se da vas zaboli džep, ali da o ostalim pojedinostima ne razmišljate.
Kurir.rs/Telegraf.rs
NE PROPUSTITE
