Od preživljavanja do "lova na akcije": Kako se menjala potrošačka korpa u Srbiji u poslednjih 15 godina

Potrošačka korpa nije samo statistički pokazatelj već je najpreciznije ogledalo životnog standarda i svakodnevice građana. U poslednjih 15 godina, od postkrizne 2011. godine do danas, Srbija je prošla kroz značajne ekonomske transformacije, globalne inflatorne udare i promene na tržištu maloprodaje.

Početkom prošle decenije, kupovna moć u Srbiji bila je znatno ograničena, a odnos minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe bio je duboko disproporcionalan. Do danas je zabeležen osetan rast prihoda, ali je inflacija, posebno drastičan skok cena hrane od 2021. godine naovamo, taj rast velikim delom pojela.

Kako su nam rekli iz trgovinskog lanca "Lidl Srbija", evidentan je trend promena potrošačkih navika u zemlji.

- Profil savremenog kupca je evoluirao i kupovina je danas, prema našem iskustvu, znatno promišljenija. Kućni budžet se planira pažljivije, porede se ponude na tržištu, pri čemu potrošači ne pristaju na kompromise i izuzetno vode računa o tome šta dobijaju za svoj novac, uz sve izraženiju svest o poreklu proizvoda. Ono što kao trend primećujemo jeste i da se za sve veći broj potrošača kupovina ne svodi na cenovnu trku osnovnih životnih namirnica, već potrošači u Srbiji traže i nešto više, oni očekuju svežinu, raznovrsnost i mogućnost otkrivanja novih ukusa, po povoljnim cenama - kažu iz "Lidla".

Danas prosečno domaćinstvo u Srbiji na hranu i bezalkoholna pića troši čak 36,6% svog ukupnog mesečnog budžeta, uz tendenciju blagog rasta u odnosu na prethodne godine. S druge strane, u razvijenim zemljama Evropske unije hrana u proseku čini tek oko 15% mesečnih izdvajanja.

Kvalitet namirnica

- Za nas u "Lidlu" povoljna cena nikad ne znači kompromis s kvalitetom ili nutritivnom vrednošću namirnica. Naš poslovni model zasnovan je na direktnoj saradnji s proverenim dobavljačima i strogoj kontroli kvaliteta, što nam omogućava da kupcima ponudimo sveže, nutritivno bogate i bezbedne proizvode po pristupačnim cenama. Na taj način osiguravamo da porodice u Srbiji ne moraju da biraju između zdravije ishrane i svog kućnog budžeta - dodaju.

Takođe, sama metodologija zvanične potrošačke korpe često je predmet kritika javnosti i sindikata.

- Iskustvo i podaci nam pokazuju da srpski potrošač nije promenio samo navike u kriznim vremenima, već je postao izuzetno informisan i racionalan kupac koji prepoznaje realnu vrednost za svoj novac. Dolazak "Lidla" je na tržište doneo i novu kulturu kupovine, u kojoj pristupačne cene ne znače kompromis s kvalitetom, već pametan izbor za kućni budžet i najbolji realni odnos cene i kvaliteta. Potrošači su se uverili u naš poslovni model i kroz osam godina, koliko kompanija posluje na tržištu Srbije, zaslužili smo poverenje velikog broja potrošača, što je i rezultiralo time da je "Lidl Srbija" ove godine preuzela tržišni udeo i postala broj jedan na tržištu Srbije. Ovo je dokaz ne samo našeg poslovnog uspeha i izvrsnosti već i pomenute promene načina razmišljanja potrošača - kažu u "Lidlu".

Crvene etikete

Pre 15 godina potrošači su bili izuzetno lojalni poznatim brendovima. Danas, usled želje za uštedom, proizvodi trgovačkih marki (PL - prajvat lejbel) čine ogroman deo korpe - od osnovnih namirnica poput mleka i ulja do slatkiša i kućne hemije. Na pitanje koliko smo postali zavisni od "crvenih etiketa" i da li brendovi danas gube bitku s privatnim trgovačkim markama, iz "Lidla" odgovaraju:

- Percepcija o značaju "crvenih etiketa" nastaje u trenutku kad su potrošači naviknuti na stalni "lov na povremena sniženja", a to dalje stvara određenu vrstu pritiska na kupce, ali i na trgovce. U pitanju je začarani krug u kome potrošači stvaraju navike kupovine "na akciji", a trgovci nastavljaju ovu poslovnu strategiju u cilju privlačenja potrošača na njima poznat način - ističu u "Lidlu".

Biznis Kurir