Srbija beleži najveći rast BDP-a U Evropi: Stručnjak za finanasije otkrio kako to utiče na svakog pojedinca u zemlji!
- Realni BDP Srbije porastao je oko 3,5 odsto u prvih sedam meseci 2026, uz rast u gotovo svim sektorima i industrijsku proizvodnju veću za 0,3 odsto.
- Ekonomisti navode da su za rast ključni fiskalna konsolidacija, strane investicije, javni radovi i izvoz, dok je nezaposlenost pala sa 23 na 7,2 odsto.
- Sagovornici ističu da se efekti vide kroz veće plate, penzije i kupovnu moć građana, ali i kroz pitanje održivosti tog rasta.
Prema analizi časopisa Makroekonomske analize i trendovi, realni bruto domaći proizvod u prvih sedam meseci 2026. porastao je oko 3,5 odsto. Rast beleže gotovo svi sektori, dok je industrijska proizvodnja povećana za 0,3 odsto.
Gosti jutarnjeg programa Kurir televizije koji su analizirali rast BDP naše zemlje bili su prof. dr Veljko Mijušković, ekonomista, Marko Matić, iz Centra za odgovorne medije i Vladimir Vasić, finansijski strateg.
Srbija beleži najbrže rastući BDP
Po mnogim parametrima, Srbija je u ovom segmentu ispred mnogih vodećih zemalja Evrope, a Mijušković je rekao da to nije iznenađenje za zemlju u ovakvom razvoju, pa je istakao šta nas je dovelo do te pozicije.
- Zemlja je sprovela fiskalu konsolidaciju na samom početku ove vrste ekonomske politike, a to je bilo pre desetak godina. Tako se obezbedila zdrava osnova za dalji rast. Privredni model zemlje dominantno je bio baziran na privlačenju stranih direktnih investicija. Postepeno smo dolazili do popravke ekonomskih indikatora, što uopšte nije jednostavno u okolnostima neizvesnih globalnih geopolitičkih dešavanja, ali i čestih tenzija u samoj zemlji. Ovi rezultati su podsticaj da se dalje radi - započeo je Mijušković.
Međutim, važno je istaći i stopu nezaposlenosti o kojoj je Kurir već pisao. Kada je reč o stopi nezaposlenosti, ako se posmatra period u poslednjih 13 godina, pokazatelji su sledeći: Stopa nezaposlenosti 2013. bila je 23 odsto, a danas 7,2%.
Šta ovo znači za građane Srbije?
Stručnjak iz oblasti ekonomije Vladimir Vasić je za "Redakciju" izneo kako se ovakvo dostignuće čelnika naše zemlje oseća na koži svakog građana:
- Kada pričamo o ekonomiji, suština je da rastemo, a jedno od glavnih pitanja je kako običan čovek to oseti u svom novčaniku ili kupovnoj moći. Prošle godine je Nemačka, koja je među vodećim svetskim ekonomijama, beležila rast BDP za 0,2 odsto. To znači da smo iskoristili naše prednosti i poziciju, ali i uslovno rečeno način funkcionisanja u svetskim geopolitičkim izazovima, da zapravo nemamo neprijatelje, odnosno pružamo ruku svima. Sam rast društvenog proizvoda je bitan za pojedinca jer kada imate rast u državi, onda dolaze investicije, a sa investicijama mogućnost da zaradite dodatno. Suština je da kupovna moć raste - objašnjava Vasić.
Četiri izvora za rast BDP
Vasić je konkretno spomenuo četiri izvora koja su najzaslužnija za rast bruto domaćeg proizvoda u našoj zemlji.
- Domaća potrošnja iliti lična potrošnja, dakle kada rastu plate i penzije, onda građani imaju mogućnost da više kupe i to je jedan od generatora rasta. Naravno, rast je baziran kroz strane investitore koji dolaze u našu zemlju. Onda imamo javne radove gde država kroz infrastrukturne projekte gura ekonomiju napred, a tu se ubraja Expo. I na kraju, izvoz. Kada izvozimo ostvarujemo profit, pa to stvara dodatnu vrednost. Tako običan čovek može da oseti rast BDP - rekao je Vasić.
Matić je pričao o baratnju države sa BDP, ali i kako smo izlečili rak ranu od perioda pre 2011. kada je stopa nezaposlenosti bila izuzetna.
- Danas je nezaposlenost kod nas na prirodnom pragu, gde praktično nemamo slobodne radne snage koja želi da radi. To je jasni pokazatelj da Srbija ide napred. Druga strana medalje je koliko je taj rast održiv i kakva je struktura naše privrede, ali i koliko to dotiče običnog čoveka. BDP je pokazatelj da nam sve raste, ali se postavlja pitanje kako se taj novac raspoređuje. Da li to ide u džepove malog broja ljudi ili to oseti svaki stanovnik. Država radi mnogo, važno je da penzioneri osete rast penzija svake godine, kao i radnici u privatnim i državnim sektorima. Važno je i da to ne ugrozi produktivnost naše privrede - ističe Matić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video:
Kad je reč o stopi nezaposlenosti, ako se posmatra period u poslednjih 13 godina, pokazatelji su sledeći: Stopa nezaposlenosti 2013. bila je 23 odsto, a danas 7,2%.
· Reaguj